Objavio Nebojša Petrović 07/04/2014 - 23:46

Kramponi Nebojše Petrovića: SRPSKI GEBELS

SRPSKI GEBELS

Ističe devedeseti minut derbija kola u Humskoj. Partizan golom Obradovića vodi sa 1:0, ali Vojvodina, iako sa igračem manje još od 12 minuta, ne samo da pruža dostojan otpor, već je u većem delu utakmice i bolji rival na terenu.

Mladi vezista novosađana Nemanja Radoja oduzima loptu crno-belima pored aut-linije, kao na petoparcu okreće Luku i Vulićevića, vraća nazad ka Puškariću koji se takođe vešto oslobađa Luke i Saše Ilića. Sledi filigrantska kombinacija, sve iz prve, spektakularno. Puškarić, Radoja, Milinković-Savić, Radoja, Gaćinović, Alivodić, Gaćinović. Sve ukupno 13 preciznih dodavanja za 15 sekundi. Igrači Partizana lete u prazno i ne znaju šta ih je snašlo.

Mijat Gaćinović koji je tokom cele utakmice terorisao Partizanovu odbranu, posle  duplog pasa sa Alivodićem naleće na bivšeg klupskog druga Trajkovića koji je jesenas napustio Novi Sad i zahvaljajući velikoj borbenosti i izgaranju na svakoj utakmici u ekspresnom roku postao ljubimac Grobara.

Trajković je ta poslednja prepreka  i kamen o koji se spotakla jedna od najlepših akcija viđenih ove sezone na stadionu u Humskoj.

Akcija koju su mnogi fudbalski stručnjaci uporedili sa onim koje se viđaju na mečevima Lige šampiona. Retko kad na terenima Superlige Srbije. Možda jednom za čitavu sezonu.

Tek sada možemo da govorimo o spornom detalju.

Tačno je. Start defanzivca domaće ekipe bio je van kaznenog prostora. Sudija Bogdanović je morao da dosudi slobodan udarac, a ne penal za Vojvodinu.

To niko ne spori.

Da li je Vojvodina zaslužila bod u Beogradu? Jeste. Da čujem, ko to sme da ospori?

Da li je Bogdanović kriv što se Malbašić nije video čitavo poluvreme. Da li je sudija oduzeo laso Trajkoviću i tako ga sputao u pokušaju da ukroti neuhvatljivog Gaćinovića?

80 minuta bez isključenog Nastića, dečiji vrtić Branka Babića očitao je bukvicu nadmenim zvezdama Marka Nikolića i oduševio sve one iskrene fudbalske sladokusce koji srpsku Superligu ne prate samo kroz prizmu beskrupuloznog nadmetanja dva ovna na brvnu.

Skoro smo pisali o tome da za jednu evropsku partiju pokera, dva beogradska asa ne mogu sama ništa da dobiju. Kao par, deluju jadno i nemoćno na zelenom stolu. Za bilo kakav zapaženiji uspeh na međunarodnoj sceni neophodna im je jaka konkurencija i na domaćem bunjištu.

Ali, u Humskoj i u Ljutice Bogdana nikome to ne dolazi do ušiju. Oni su sami sebi najvažniji. I sasvim dovoljni. Dok Zvezda čeka titulu, Partizan ne da titulu. I tu prestaje svaka priča o napretku i prosperitetu srpskog klupskog fudbala.

Ukoliko mislite da i jedni i drugi imaju neki dugoročan plan i želju da tu famoznu titulu valorizuju bar plasmanom u grupnu fazu Lige Evrope, onda ste debelo u zabludi.

U svom saopštenju koje se dan posle utakmice sa Vojvodinom pojavilo u medijima, crno-beli navode „da se pred očima srpske sportske javnosti iz utakmice u utakmicu greši na štetu Partizana, čime se kreira tok i ishod šampionata“. Da je „u svega sedam kola ove godine Partizan četiri puta drastično oštećen, da su mu protiv Pazara i Vojvodine oduzeta četiri boda, dok su u preostala dva slučaja protiv Slobode i Radničkog oni svojim golovima uspeli da isprave nepravdu sudija“.

O sitnim pakostima poput „isfrabikovanih kartona“ ne žele ni da govore. Pitaju se „da li nakon ovakve najezde slobodnih sudijskih uverenja bilo ko u ovoj zemlji može da tvrdi da tekuće fudbalsko prvenstvo nije režirano“. I na kraju upiru prstom u FSS kao isključivog krivca za „skandalozno favorizovanje najvećeg rivala i katastrofalno stanje u fudbalskoj organizaciji“.

Posle svega, ostaje mi da posumnjam da ova saopštenja Partizana piše isti čovek koji je zadužen da čeka kiks sudija na štetu Zvezde pa da se obrati javnosti sa gomilom identičnih floskula i smešnih metafora.

Razlika je samo u brzini rekacije, jer u Zvezdi ne čekaju da prenoći. Posle sporne utakmice protiv Voždovca na Vračaru, taj famozni „fudbalski Gebels“ iste večeri je uvukao papir u mašinu, ili otvorio vord dokument, svejedno.

Požalio se širokom auditorijumu da je „krađa sudije Gogića dokaz lakrdije koja u našoj fudbalskoj ligi traje još od prvog kola kada je Novi Pazar bukvalno pokraden na stadionu u Humskoj“.

Podsetio je „da se u jednom delu javnosti provlači teza da je Zvezda pod patronatom političke vlasti i da kao takva mora da osvoji titulu ali da dešavanja na terenu govore drugačije“.

I tu je bilo patetike pa se pisalo o tome „da je Zvezda gubila kada je protivnik bio bolji i da su im na tome čestitali, ali da je i na tim utakmicama bilo grešaka na štetu njihovog kluba“.

Konstatujući „da je Zvezda na udaru pojedinaca koji kroje tabelu Superlige“, naš fudbalski Gebels je nazvao stvari pravim imenom i zaključio „da neformalna grupa ljudi koja godinama unazad uzurpira srpski fudbal, među kojima su bivši i sadašnji čelnici Partizana, vrh sudijske organizacije, rukovodstvo FSS i političari, ne dozvoljava da Zvezda bude prva. Da godinama ne biraju sredstva i da je njihov cilj jasan – na silu oteti titulu za Partizan“.

Dakle, suština oba saopštenja je teorija zavere i manija gonjenja. Ko su ti misteriozni ljudi? Ko su te sive eminencije srpskog fudbala koje režiraju naše prvenstvo i ne daju Zvezdi i Partizanu da osvoje titulu?

Pade mi na pamet izjava trofejnog stručnjaka Rafe Beniteza koji je posle jedne utakmice u kojoj je njegov Napoli doživeo sudijsku nepravdu, zatražio od medija da puste sudije na miru jer svi uvek govore o greškama na svoju štetu, a imaju kratko pamćenje kada je reč o detaljima koji su bili u njihovu korist.

Kada će srpske sudije da dožive jednu takvu satisfakciju? Za koga to Tole navija i koga favorizuje kada ga prozivaju i jedni i drugi. Možda je predsednik Saveza rešio da izgura Čukarički u borbi za titulu.

Na svu sreću, ima i u Srbiji još uvek pravih fajtera, pripadnika neke druge, davno završene epohe kada su fudbal igrali džentlmeni u kopačkama.

Iako sa danom zakašnjenja, javio se kapiten Partizana Saša Ilić. Za razliku od svog zamenika Danka Lazovića, koji je najpre vređao povređenog mladog kolegu dok je ovaj ležao na travi, a zatim novinarima iza kamere, hrabro dobacio da ne ćute i da pišu ono što znaju, legendarni rekorder je osetio potrebu da izađe u javnost i okaje grehe:

“Izvinjavam se sudiji Bogdanoviću za sve što sam mu rekao posle utakmice. Posle prespavane noći, zgadio sam se sam sebi zbog svega što sam izgovorio. Vojvodina je nadigrala Partizan i održala mu fudbalski čas. Tu nema nikakve mrlje. Ovo je poslednji put da pričam o sudijama. Moramo da se posvetimo terenu i kako znamo i umemo popravimo igru u nastavku prvenstva”

Jedan je Ilić kapiten.

Jedan od retkih koji shvata da ovaj bolesni rivalitet između dva, nekada velika kluba, može da dovede samo do onog najgoreg.

Šta će navijači da skandiraju i kako će da se ponašaju 26. aprila posle onakve diskusije Duška Vujoševića i Nebojše Čovića. Ispod svakog civilizacijskog i kulturnog nivoa. 

Da li izrazi poput „moralni gmizavac“ ili pevač Serenada na Cvetnom trgu“ dolikuju dvojici uglednih sportskih radnika i funkcionera? Da li je to primer onima sa severa i juga? Da li takav uličarski žargon doprinosi spuštanju tenzija i smirivanju strasti pred Derbi koji rešava pitanje šampiona?

Neće Srbiji biti bolje ni ako Zvezda sačeka titulu, ni ako je Partizan ipak ne bude dao.

Srbiji će svanuti onog trenutka kada ni jedni ni drugi ne završe prvenstvo na prvom mestu.

Tada će i njima biti bolje, samo što to ne shvataju. Neka pitaju „srpskog Gebelsa“.

 

Kategorije: 

Komentari

Chiske

Sjajan tekst!

Mare

Bravo, bravo, bravo!!! Svaka čast, ali o ovome mora više i glasnije da se priča. Skinite nam te dve veštačke tvorevine sa grbače, dajte te pare u omladinski sport, školske terene i dvorane, da klinci imaju gde da treniraju, uložite u našu decu a ne u ove dve rupe bez dna. Ono je sramota šta su nam ona dva kriminalca servirali u toj emisiji u nedelju uveče. Njihova sopštenja, njihova bahatost, njihov bezobrazluk prelazi sve granice, milioni se slivaju od države u ta dva kluba a računi se nikom ne polažu. I onda su oni najbolji, sve osvajaju, sve pobeđuju ali samo u Srbiji, kad se izađe van granica Srbije nema ih nigde. Pa zamislite kad bi jedan Javor, Spartak, Radnički, Vojvodina imali takva sredstva na raspolaganju. Pitam vas da li je ovo fer konkurencija i fer borba? Ne, u startu već možemo da kažemo da svi klubovi ulaze u trku sa velikim hendikepom u odnosu na "večite" rivale. A za sve je kriva država koja ih od osnivanja drži na državnim jaslama. I onda se oni nešto žale i pišu saopštenja, skinite ih sa državnih jasli pa da vidimo ko je gde, isti uslovi prema svima, samo tako ćemo doći do suvog kvaliteta, samo tako ćemo ponovo imati jaku reprezentaciju, ovako iz godine u godinu sve je gore i nigde nas nema.

Plava zvezda

Bravo Nebojsa! Ima u Srbiji jos klubova, ne postoje samo ova dva pomenuta blizanca. Navijajte za klubov iz svog mesta, budite lokalpatriote, a ne budale koje bodre klubove koji su nastali iz hira i koje drzava pomaze!

Aleksandar

https://m.youtube.com/watch?v=ZhyLjJxJ4MQ

Sta znaju deca ko je sampion?

Srđan Orsić

Sjajn tekst, gospodine Petroviću. Nastavite sa svojom borbom za spas srpskog fudbala i znajte da niste sami. Mnogo pozdrava od pravih prijatelja fudbala sa Istoka novosadskog Karađorđa.