IRINA ČOLUŠKINA – ŽENA VELEMAJSTOR

“Često su se šalili sa mnom da je možda bolje za sve da nikada ne postanem šampion Srbije. Svaka država u kojoj sam postala prvak, nažalost, vrlo brzo se raspala” uz smeh se priseća Irina Čoluškina, osvajač prvenstva SSSR-a u šahu, trostruki šampion Jugoslovenskog ženskog prvenstva, ali i dvostruki šampion Srpsko – Crnogorskog prvenstva. Srpska šahistkinja ruskog porekla, žena velemajstor, a danas i selektor ženske reprezentacije Srbije u šahu i prva žena koja se kandidovala za Predsednika Šahovskog saveza Beograda.

Koliko je u vreme kada ste Vi postali žena velemajstor to bio značajan rezultat? Da li je u prošlosti bilo teže baviti se šahom?

“Ranije je bilo mnogo teže postati velemajstor i to je zaista bio sjajan uspeh. Bilo nas je znatno manje ali su svi bili odlični šahisti. Pored toga, Sovjetski savez sastoja se iz 15 republika tako da je samim tim bilo mnogo izazovnije i komplikovanije postati šampion. Takođe, u ono vreme izdvajali su se isključivo oni koji su postizali izvanredne rezultate.”

Smatrate li da je šah dovoljno zastupljen i popularan među mladima?

“U ovo vreme ne, ali ranije je bio i te kako popularan i jako lepo se razvijao. Sistem iz kog ja potičem i u kom sam sticala znanje bio je mnogo bolji za razvoj šaha. Po mom mišljenju, popularnost ovog sporta naglo je opala pojavom kompjutera. Sigurna sam u to. Nove tehnologije pružaju mogućnost razvoja i mnoge informacije pa je šah samim tim postao dosadan. To je velika šteta, s obzirom na to koliko je on koristan. Takođe, deca danas nemaju vremena za partiju šaha. Mladi su preopterećeni i od njih se očekuje ne samo da uče školu već i da razvijaju znanje stranih jezika ili da se bave nekim sportom. Prosto se nema vremena za šah. Osim toga, da bi od njega mogao da živiš moraš mnogo uložiti i biti vrlo specifičan i dobar, a to zaista nije lako.”

Šta je ono što šah čini toliko dobrim i korisnim?

“Jako je važna svaka vrsta podrške i reklame ali i kako sam sistem funkcioniše. Bez toga je jako teško. Bilo bi zaista dobro kada bi se šah uveo u škole, ne samo zbog popularizacije već i zbog svih prednosti koje sam prethodno navela. Kada pogledate način na koji Kinezi odrastaju uz šah i spremaju svoje mlade igrače, shvatićete o čemu govorim.”

Kakva očekivanja imate kao selektor, kada govorimo o predstojećim turnirima među kojima je i “Serbija Oupen”?

“Oupen turnir je nešto fantastično. Strašno je koristan. Ovo je prvi put da se nešto tako organizuje. Želiš da igraš turnir i dođeš u Srbiju. Blaženstvo za šahiste. Što se tiče rezultata on mi nije toliko bitan. Što se tiče očekivanja, za sada mi je važno samo da mojih pet reprezentativki učestvuju. Dosta smo radile i spremale se i tek ćemo. Pored toga, krajem godine učestvovaćemo na Evropskom prvenstvu, i nadam se da ćemo se boriti za visoki plasman.”

Kolika je zastupljenost žena u šahu?

“Nažalost, ima ih manje. Ne bih želela da se bilo ko uvredi ali oduvek smatram da su žene snalažljiv pol, što se vidi i u šahu. Tako se jednostavno kroz godine pokazalo. Nekada su žene bila domaćice ali u novije doba počele su vrlo da razvijaju svoje potencijale i to se i primeti. Svaka žena je u malom genijalac za razne sitne stvar. Mislim da su žene mnogo složenija bića sa složenijim mozgom koji samo treba razvijati i sigurna sam da će u budućnosti postati mnogo bitniji pol. Dodaću i jedan zanimljiv podatak celoj ovoj priči – u šahu je na svetskom nivou zastupljenost žena samo 10%, a mi sa ponosom možemo da kažemo da na “Serbija Oupenu” koji će se održati u julu, imamo 20% žena i to od današnjih 386 prijavljenih igrača. Dakle, imamo i brojeve da podupremo našu priču o napretku.”

Vi sta i kandidat za Predsednika Šahovskog saveza Beograda. Koliko smo daleko od toga da se jedna žena po prvi put nađe na toj poziciji?

“Prvo želim da kažem da je to bila želja mog pokojnog supruga Slavoljuba Jocića, koji je kao istaknuti šahovski poslenik mnogo radio na jedinstvu šahovske organizacije. Spremna sam da nastavim taj put, jer posle mnogo godina raznih podela i degradacije šaha uopšte, integracija klubova i cele šahovske organizacije je neophodan uslov za razvoj šaha i njegovo vraćanje na staze nekadašnje slave. U koliko mi skupština ŠSB pokloni poverenje, planiram da završim započetu kompletnu reformu ŠSB-a, koja se oslanja na četiri stuba: definisanje sveobuhvatnog kalendara, unapređenje organizacije turnira, prilagođavanje pravilnika i drugih normativnih akata i savremeni format liga. Takođe, ponovno pokretanje Beogradske škole šaha biće jedan od prioriteta moga rada. Ističem i neophodnost digitalizacije rada saveza, kao nešto što će značajno unaprediti komunikaciju i obezbediti bolji servis.”