“VAKCINACIJA – NORMALIZACIJA” – Kovid Srbija

Tog dana, 6. marta 2020. godine mediji su objavili da je muškarac iz Subotice, star 43 godine, prvi registrovan slučaj zaraze korona virusom u Srbiji. Muškarac je putovao često u Mađarsku kod sestre koja je imala simptome respiratorne infekcije. Istovremeno, u svetu je broj obolelih prešao 100.000.

Od početka epidemije u Srbiji je testirano preko 6 miliona ljudi i registrovano milion slučajeva infekcije koronavirusom. Od posledica zaraze preminulo je prko 9 hiljada  osoba.

U zdravstvenim ustanovama i privremenim bolnicama u Republici Srbiji hospitalizovano  je preko 6 hiljada  pacijenata kod kojih je potvrđeno prisustvo virusa, odnosno koji su suspektni na novi soj korona virusa.

Lekari podvlače da se trudnice mogu vakcinisanti protiv kovida i u prvom trimestru trudnoće, a što je trudnoća starija rizik od infekcije i razvoja teže kliničke slike je veći.

“Prvi i najvažniji problem vezano za kovid infekciju u trudnoći je da stradaju pluća i da trudnice imaju manju saturaciju, otežano disanje, samim tim vakcina će ih zaštititi od te osnovne komplikacije”, objašnjavaju stručnjaci

Nešto je veći i broj trudnica, pa se apeluje  na sve koje nisu vakcinisane da što pre dođu, kako bi se vakcinisali.

„Neki od ključnih razloga koji dominiraju među građanima koji su neodlučni u vezi s vakcinacijom uključuju i zabrinutost oko mogućih neželjenih dejstava, generalnu odbojnost prema vakcinama i mišljenje da vakcine neće imati efekat“, navode epidemiolozi.

U kovid bolnici u Kruševcu veliki procenat preminulih primetilo se početkom septembra, kada je u jednoj nedelji tamo umrlo 78 pacijenata.

Iz Kliničkog u Nišu tada su rekli da je smrtnost u Kruševcu visoka jer tamo šalju najteže pacijente iz drugih kovid bolnica u Srbiji koje nemaju respiratorne centre.

 Epidemija korona virusa veoma je uticala i na obrazovni sistem. Godine 2020. mnoge škole su zbog pogoršanja epidemiloške situacije bile primorane da organizuju onlajn nastavu.Početkom ove školske godine, kovid tim za praćenje i koordinisanje primene preventivnih mera u radu škola odlučio je da se drugi model organizacije obrazovno-vaspitnog rada, odnosno kombinovana nastava, primenjuje u srednjim školama u Bojniku, Vlasotincu, Leskovcu, a treći model u Lebanu.

Iz ministarstva prosvete su podsetili da drugi model organizacije obrazovno-vaspitnog rada podrazumeva kombinaciju neposredne i nastave na daljinu, pri čemu su odeljenja podeljena u grupe. Različiti modeli nastave uvedeni su zbog pogoršanja epidemiološke situacije s koronavirusom.

U Srbiji je vakcinisan veliki broj stranaca, posebeno iz regiona: Bosne i Hercegovine,Severne Makedonije i Crne Gore. Veliki deo zaiteresovanih građana dolazi iz regije Zapadne i Centralne Evrope. Građanima su na raspolaganju Bioentek/Fajzerova vakcina, Moderna, Sinofarm, Sputnjik V, i AstraZeneka vakcina protiv virusa Kovid-19.

U toku ove epidemije, kada je pojedincu dostupan veliki broj podataka  dodatnu konfuziju unose nastupi pojedinih lekar- antivaksera koji svoje stavove iznose na javnim skupovima, na društvenim mrežama, na gostovanjima u televizijskim emisijama. Oni između ostalog tvrde da su PCR testovi potpuni promašaj, kao i da su rezultati koje daju potpuni falsifikat. Za pandemiju korone smatraju da su  to eksperimentalne mere koje imaju za cilj porobljavanje ljudi, da bi se mali broj globalista obogatio.Sve ovo u život običnog čoveka stvara poptuno konfuziju i on počinje da sumnja u zvanične informacije i mere Kriznog štaba što dodatno pogoršava epidemilošku sliku na teritoriji cele zemlje. 

Što se tiče vakcinacije najdisciplinovaniji  po tom pitanju su najstariji sugrađani dok su predstavnici mlađe populacije skeptičniji po ovom pitanju jer se na medijima, pogotovu na društvenim mrežama susreću sa raznim teorijama:“ Vakcina smanjuje plodnost“, „Mladi ređe obolijevaju“, „Mladi lako podnose virus“, „Veća je šteta od vakcine nego od korone…što u ovoj veoma komplikovanoj situaciji sa kojom se suočila čitava planeta unosi konfuziju u njihov način razmišljanja.

To može biti veoma opasano jer gube dragoceno vreme, razgovarajući, sumnjajući, slušajući mnogobrojne antivaksere na alternativnim medijima. Zbog ovih ili sličnih uverenja mali je procenat vakcinisanih osoba od 19 do 29 godina.

Neadekvatno shvatanje opasnosti od virusa korona, verovanje u teorije zavere o vakcinama, kao i mišljenje da su vakcine previše brzo prošle klinička ispitivanja, razlozi su zbog kojih mladi odbijaju vakcinaciju.

Ovaj projekat sufinansiran je sredstvima ministarstva Kulture i informisanja republike Srbije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.