FABRIKA ZDRAVLJA (2/8) – IMUNITET I IMUNI SISTEM
Spolja nas napadaju različit mikroorganizmi, bakterije, virusi, gljivice, otrovi, a iznutra – određene ćelije koje usled različith negatvnih okolnost, mutiraju i takođe mogu da izazovu neke bolest. U razmatranju ove teme, doktorka Petrevska napravila je šematski prikaz iz koga se vidi da postoji urođeni, ali i prirodni i veštački stečen imunitet.
– Da napomenem da je urođeni imunitet ono što mi dobijemo nasleđem. To je taj genetski materijal koji mi dobijamo od svojih roditelja koji oni pak prenose kroz različite generacije i on je nepromenljiv, bar dok se ne završe neka istraživanja, koja se rade u smislu promena čak i takvih genetskih poremećaja koja mogu biti uzrokovana određenim bolestma.
Međutim, ono što je bitno kad govorimo o stečenom imunitetu, to je ta rodna, nacionalna, rasna sposobnost, porodična sposobnost da se odbranimo protv nekih bolest. Postoje slučajevi da neke porodice na primer, ili rase, nikada ne oboljevaju od određenih bolest. Kada govorimo o stečenom imunitetu, to je ono što mi dobijamo bilo iz spoljašnje sredine, bilo putem krvi još dok je plod u materici, odnosno u toku rasta i razvoja fetusa, bilo kasnije, direktnim kontaktom sa određenim patogenim začiniocima, bilo putem vakcinacije, unošenjem različith seruma i slično. Naučili smo da je specifčni imunitet uvek imunitet protv određene bolesti, a nespecifični je generalno onaj koji nas brani od različith patogena – kaže dr Petrevska. Pitali smo našu sagovorniciu da nam pojasni šta su antigeni, a šta anttela.
– Antigeni su delovi neprijatelja koji napada naš imuni sistem, a antitela su komponente tog našeg imunog sistema, odnosno imunog odgovora. Antigen je, znači, jedan deo neke čestce, bilo virusa, bilo bakterije, bilo nečeg drugog iz spoljašnje sredine, opet kažem ili iz dela, možda, naslednog materijala tih nukleinskih kiselina, RNK, DNK, koje se spominju, a što izaziva određenu reakciju našeg organizma. I ta reakcija se manifestuje u stvaranju tih antitela – precizna je naša sagovornica.
– Kad mi pričamo o očuvanju imuniteta, možemo samo da se vratimo nekih stotinjak godina unazad i da poštujemo samo generalno sve ono što su naši preci već sprovodili u delo. Dakle, živeti neki zdrav život – poručuje dr Petrovska i opominje da ne zaboravljamo na imunitet.
– To konkretno znači da se hranimo zdravo, i da nije samo puka izreka da zdravlje na usta ulazi, koja se prenosi sa generacije na generaciju. Da dobro spavamo, da se bavimo adekvatnim fizičkim poslom, da ne sedimo za džabe. Uvek je moja baba govorila – na vreme na spavanje, nikada nam nije dala ujutro da mnogo spavamo. Uvek da se nešto radi tokom dana, nije nam baš to odgovaralo u tom nekom periodu, ali su to sve stvari koje generalno utiču na naš imunitet.
Kada govorimo o hrani, opet je bilo neko istraživanje, desetogodišnje, čiji rezultati govore o tome da treba prevenirati gojaznost i dijabetes, naprimer, da određenu količinu kalorija treba da unesemo tokom dana, da treba pola da unesemo za doručak, a da drugu polovinu podelimo na tri dela, pa da dve trećine pojedemo za ručak i jednu trećinu za večeru. I to je, ovako, vrlo revolucionarno otkriće, koje je staro više desetina i stotina godina. Na primer, doručak pojedite sami, ručak podelite sa prijateljima, a večeru poklonite neprijatelju. Tako da nemamo tu nekih velikih dostgnuća u smislu toga šta mi možemo da uradimo – konstatuje dr Petrevska i za sam kraj istIče:
– Da ne pušimo, da ne unosimo velike količine akohola, da se bavimo fIzičkom aktvnošću, da jedamo dovoljno voća i povrća, da izbegavamo stres, što je, da kažemo, sad već više nemoguće, ali da bar nađemo određene mehanizme koji će nam pomoći da se protv tog stresa borimo.
FOTO – SCREENSHOT