FABRIKA ZDRAVLJA (3/8) – ŽIVOT POSLE INFARKTA

Građani Srbije najčešće oboljevaju i umiru od kardiovaskularnih bolesti. Godišnje, zbog bolest srca i krvnih sudova, život izgubi više od 50 hiljada ljudi. Svakoga dana se u Srbiji dogodi više od 50 srčanih udara. Pacijenti koji su preživali srčani udar, jer u velikom broju imaju poverenje u svoje lekare, menjaju loše životne navike i pridržavaju se terapije, uglavnom samo u prvoj godini oporavka, a troše više od 5000 dinara mesečno na nabavku novijih efkasnijih lekova. Ovo su ključne poruke rezultata velikog upitnika o životu posle infarkta u Srbiji.

Zabeleženo je i to da više od polovina njih, kada izađu iz bolnice, nema potrebnu informaciju na koji način treba da nastave sa svojim životom i oni tu informaciju traže putem interneta.

– Ono što je bio negde njihov predlog, jeste da se naprave edukatvni centri, savetovališta ili kol-centri, gde bi ljudi mogli da se okupljaju, da se informišu na koji način da nastave sa svojim životom, da tu dolaze lekari, stručnjaci, nutricionisti, fitnes treneri koji će ih upućivat u svojim oblastma na koji način oni treba da nastave sa svojim životom. To je jedna od poruka – istče u razgovoru Ivan Tojagić, iz Udruženja pacijenata Moja druga šansa. Ono što je negde, možda, i najbitnija poruka je da više od polovine njih koristi dva ili tri leka i da 70% njih mesečno izdvaja od 5 do 6 hiljada dinara. Problem jeste što oni te lekove izdvajaju iz sopstvenog fonda, odnosno iz svog budžeta, i neki ne mali broj njih posle određenog perioda iz tog razloga odustaje od dalje terapije, upravo što ne mogu da je sebi priušte.

Takođe član Udruženja pacijenata Moja druga šansa, Dušan Đermanović , ispričao nam je kako je na nogama preživeo dva infarkta.

– Nisam se mnogo bazirao na te probleme koje sam osećao. Malo su bili atipični, jer sam imao saznanja da se tu javlja jak, intenzivan bol u predelu grudnog koša koji se širi na levo, da li na desno, da l‘ pod plećku. Nisam reagovao, ali taj drugi udar, napad, bio je dosta jak. To je onako jedan pritsak na grudi, ne može se disati, širi se na ramena, niz ruke. Tada sam bio u svojoj kući, izmerio pritsak, video da je baš jako visok i javio sam se lekaru. Normalno zakazivanje pregleda je za pet dana, a ta dva udara su bila u rasponu od pet dana. Tako da sam ja nakon 10 dana došao do lekarke, i kada sam je opisao šta je bilo, ona je rekla – znate šta, bilo bi dobro da vi odete do bolnice na jednu kontrolu. I otšao sam na Bežanijsku kosu, tamo su mi izvadili krv, analiza je bila gotova, i rezultat su bili jako loši i ja sam za nekih pola sata završio na intenzivnoj nezi. To je bio četvrtak, u subotu je rađena koronografja, desna arterija je bila zapušena 90%, i tu je stavljen stent. Post-operatvno, posle na testu opterićenja i svega ostalog, rezultati su bili jako dobri.

Terapiju koju koristi, i na rekreaciju na koju je krenuo pre ovoga, i dalje ide. Smanjio je hranu koja je masna, alkohol, kafu.

– To je sve to svedeno na minimum. Da li se pridržavam? Normalno, apsolutno se pridržavam. Fali nam jedno mesto gde će ljudi da izmenjaju iskustva, da čuju neke nove stvari. Toga u Beogradu nema, a jako je neophodno. Zbog čega? Zato što mnogi ljudi, nakon zakazivanja kontrole za godinu dana, nikad ne dođu na istu. A one koje interesuje, informaciju normalno traže na internetu i to je kraj priče. Sve se završava na tome. Borba sa srčanim udarom je borba sa vremenom. A pravljenje stemi-mreže na teritoriji Srbije jako je važno – kaže Dušan Đermanović, iz Udruženja pacijenata Moja druga šansa.

U Srbiji se redovno beleži porast broja pacijenata od kardiovaskularnih bolesti. Otprilike na šest ljudi jedan umire od kardiovaskularnih bolest.

– Broj ljudi obolelih od kardiovaskularnih bolest u Srbiji se ne smanjuje, a to je ubica broj jedan u svetu, i kod nas. Na godišnjem nivou to je 53.000 ljudi koji umiru od kardiovaskularnih bolest. A kada je reč o odnosu između muškarca i žena, statstika govori da su žene više izložene riziku i da više umiru od kardiovaskularnih bolesti nego muškarci. Takođe, starosna granica se pomera nadole. Zato mislim da je koncept lečenja taj gde će pacijent ući u salu za kateterizaciju, gde će se praktčno otvorit taj krvni sud, tokom koronarografje i PCI procedure. To je nešto što apsolutno govori da se radi o kvalitetnom lečenju i da u našoj zemlji raste broj th pacijenata – kaže prof. dr Goran Davidović, sa Medicinskog fakulteta u Kragujevcu.

Jako je važanoda takav pristup zaživi, da bude dostupan svim građanima Srbije, onima koji žive u Beogradu i onima koji žive u Nišu, Kragujevcu, na jugu i na severu Srbije, znači bilo gde, da mogu da imaju ovakav način lečenja kao najbolji način lečenja koji je dostupan. Na pitanje šta podrazumeva taj koncept i koliko je ostvariv, naš sagovornik bez zadrške istče da je koncept ostvariv i racionalan, i da se otvaraju i nove sale.

– Suština je da u što kraćem vremenu našem pacijentu pružimo mogućnost da mu se otvori krvni sud koji je zapušen. Pazite, ako, recimo, propustite jedan minut, odnosno dobru dijagnostku i da samim tim započne terapija, kažu da se život smanjuje za 12 dana. A ako propustte to na samom početku, to je onda 33 minuta, pa je onda život kraći za godinu dana – poručuje prof. Davidović sa Medicinskog fakulteta u Kragujevcu

Ipak, ima onih pacijenata koji, na žalost, ne dočekaju ovu proceduru. Na ovu konstataciju prof. Davidović odgovara da baš zato treba još puno da poradimo na animiranju javnost, da prepozna simptome srčanog udara ili akutno-koronarnog sindroma, da ne gubimo vreme, jer to je, u stvari, način da dobijemo bitku sa akutnim koronarnim sindromom.

FOTO – SCREENSHOT