FABRIKA ZDRAVLJA (4/8) – ČOKOLADA BEZ GRIŽE SAVESTI
(26.5.2025) – Pred vama je serijal o potrebi vođenja zdravog načina života. Polazeći od činjenice da dostupnost preventivnih zdravstvenih usluga podstiče osnaživanje zdravlja ljudi, razvijene zemlje, kao i zemlje u tranziciji, sve veći značaj pridaju promovisanju zdravog načina života koji pre svega podrazumeva pravilnu ishranu i prilagođenu fizičku aktvnost. Te dve stvari se, s punim pravom nazivaju najznačajnijim lekovima u 21 veku. Česte bolesti današnjice, dijabetes, povišen pritsak, infarkt i šlog mogle bi da se pobede ili u najmanju ruku odlože za deceniju i više, odbacivanjem loših navika u ishrani. U ovom izdanju govorimo o čokoladi i njenom, ipak pozitvnom uticaju na naše zdravstveno stanje…
U čast čokolade ustanovljen je i Svetski dan ove poslastice koji se obeležava 7. jula. U nekoliko zemalja sveta slavi se Nacionalni dan čokolade. U Sjedinjenim američkim državama Međunarodni dan čokolade praznuje se 13. septembra, na dan kada se 1857. godine rodio Milton Herši, čokoladni industrijalac, osnivač jedne od najpoznatjih svetskih čokoladnih manufaktura kompanije Herši.
Prvi tragovi o njenom prisustvu, u ishrani čoveka i gajenju biljke od čijih plodova se čokolada pravi, sežu daleko u prošlost. Čokolada se tada konzumirala u tečnom stanlju, kao napitak i nije bila ni izbliza slatka kao što je danas. Najpopularniji slatkiš na svetu, poreklo vodi iz Centralne Amerike, i imao je veoma dugu i burnu istoriju nastanka.
Čokolada je u svom osnovnom tečnom obliku i bez slast korišćena još pre tri i po hiljade godina. Prvi zapisi o čokoladi pronađeni su na jugu današnjeg Meksika, prostoru nastanjenom civilizacijom Maja. Glavni sastojak čokolade je kakao. Maje su verovale da je to drvo sveto, a plodovi sa njega božji dar ljudima. Maje su pravile čokoladni napitak, mešajući mrvljeno seme kakaa, vodu i ljute paprike. Ovaj lekovit nektar, kako su smatrali, korišćen je uglavnom u religijskim ritualima. Bilo je piće privilegovanih slojeva društva, pa su ga nazivali hranom bogova.
Važnost biljke kakaa u to doba je bila ogromna. Govorilo se da ima magijsku moć, pa su čak i zidovi Majanskih palata oslikavani kakao plodovima. Maje su nasledili Asteci, uključujući i strast za čokoladom. Na Navatli jeziku, ova mešavina kakaovog semena i vode zvala se ksokoatle, što znači gorka voda. Ratnici su pre bitke pili ksokoatle, jer su verovali da će im dati božansku snagu i izdržljivost. Po istorijskim spisima, asteški vladar Montezuma ispijao je iz zlatnog pehara dnevno po 50 vrčeva kakao napitka, a ispijene vrčeve bacao u jezero. U to doba, koliko je pridavana važnost zrnima kakaa govori činjenica da je običan narod u doba Asteka ova zrna koristo kao novac.
Kristofor Kolumbo, pored toga što je otkrio Ameriku, prvi je sa Starog kontinenta probao čokoladni napitak, ali ga nije on proslavio u Evropi. Osvajač Meksika, konkvistador Ernan Kortes, primetivši naviku asteškog cara Montezume da konzumira čokoladni napitak, odlučio je 1528. da čokoladu predstavi španskom kralju Karlosu Petom. Shvatvši potencijal kakaoa, Španija je držala monopol u proizvodnji čokolade za potrebe tadašnjeg evropskog tržišta. U to vreme čokolada dobija sasvim nov ukus, jer se u nju počela dodavati šečerna trska.
Španski vojnici su prvi u Evropi počeli pripremati čokoladu dodajući joj šećer i cimet, ali su je i dalje pripremali kao piće. Zrno kakaa bilo je sredstvo plaćanja i u Španiji. Magija čokoladnog napitka se brzo proširila Starim kontinentom. Osvojila je prvo monarhe i plemiće, a potom i ceo svet. Godine 1609. u Meksiku se pojavila i prva knjiga potpuno posvećena čokoladi. Ćerka španskog kralja Filipa II, Ana od Austrije udala se 1615. godine za Luja 13. i upoznala ga sa čokoladnim napitkom. Od tada se na Francuskom dvoru pije čokolada. Prestolonaslednik, budući kralj Sunce, Luj XIV, verovao je o njene afrodizijačke moći i obilato ju je konzumirao.
Prva prodavnica čokolade otvorena je u Londonu 1657. kao kuća čokolade u kojoj se točio ovaj sve popularniji napitak. Prvi zvanični kolač od čokolade nastao je nešto više od veka kasnije u Austriji, čuvena Zaher torta. Hemičari su tek tokom ranog XIX veka u Holandiji našli načine da daju čokoladi tvrdi oblik kakav znamo danas. Čokolada kakvu poznajemo nastala je zahvaljujući Holanđaninu Konradu Vanhutenu koji je 1828. patentirao hidrauličnu presu za drobljenje zrna kakaa iz kojih je nastao kakao prah. Naredna inovacija u svetu čokolade i proizvodnja prvih štangli pripada Džozefu Freju, koji je koristo specifičnu mešavinu kakaa i holandske verzije čokolade da napravi prve kalupe čvrstih štangli.
Iako je čokolada u Švajcarsku stgla 1750. zahvaljujući italijanskim proizvođačima i trgovcima, prva fabrika čokolade u ovoj zemlji otvorena je tek 70 godina kasnije. Danijel Peter, sin mesara iz švajcarskog grada Veveja plasirao je 1875. na tržište prvu čokoladu sa mlekom. Kao vrhunski majstori u pravljanju čokolade Švajcarci su usavršili njenu proizvodnju i 1879. godine Rudolf Lind, rodonačelnik poznatog brenda i jedne od najpoznatijih fabrika čokolade, napravio je čokoladu koja se topila u ustima.
U naše krajeve čokolada stiže sa Eugenom Savojskim čija se vojska okrepila čokoladim napitkom uoči bitke kod Sente 1697. Prva fabrika čokolade u Srbiji i jugoistočnoj Evropi Šonda dobila je ime po prezimenu dvojice braće Nikole i Konstantina, koji su se u Beograd doselili sa severa Grčke. Prve table prodavale su se u našoj prestonici 1897. a 1911. godine u Zagrebu je osnovan Union, danas fabrika čokolade Kraš.
Mada je osnovni sastojak čokolade kakao poreklom iz Amerike, danas se u najvećem procentu uzgaja na tlu afričkog kontnenta. Zapadna Afrika isporučuje skoro dve trećine svetske proizvodnje, pri čemu Obala Slonovače uzgaja polovinu te količine.
Čokolada savremenog doba pojavljuje se u mnoštvu oblika i ukusa, filovana, punjena, mešana sa voćem, žitaricama, jednostavnog oblika ili kao delikatesno remek delo. Cene su u skladu sa oblikom i kvalitetom slatkog zadovoljstva.
Svaki put kada posegnemo za čokoladom, obično nas grize savest. Međutim, savremena istraživanja su pokazala da čokolada ima brojne dobrobiti za naše telo, ukoliko je konzumiramo u optmalnim količinama i ukoliko biramo one sa većim procentom kakaa. Teobromin, prirodni sastojak kakaovca, samim tim i čokolade, onemogućuje aktvnost nerava koje izazivaju kašalj, pa je čak 30% uspešniji u lečenju hroničnog kašlja od standardnih lekova. Tamna čokolada ima nizak glikemički indeks, to znači da konzumiranje tamne čokolade ne podiže nivo šećera u krvi. Čak favonidi koje sadrži čokolada, upravo leče dijabetes, jer poboljšavaju osetljivost ćelija na insulin i glukozu. Neka istraživanja pokazala su da receptori bola sporije reaguju dok jedemo čokoladu. Umereno konzumiranje čokolade smanjuje rizik od komplikacija u trudnoći, a teobonin, supstanca koja se nalazi u čokoladi može da smanji rizik od nastanka preeklampsije, stanja koje karakterišu visok pritsak, otoci i belančevine u mokraće. Kada već govorimo o visokom pritsku i zdravlju srca, klinička istraživanja su potvrdila da nekoliko kockica čokolade dnevno smanjuje krvni pritsak, poboljšava protok krvi, sprečava stvaranje ugrušaka i smanjuje nivo štetnog holesterola.
Čokolada sadrži serotonin, koji deluje protv depresije, a endorfin daje osećaj zadovoljstva. Osim toga, prepuna je magnezijuma, koji takođe važi za jedan od boljih prirodnih podizača raspoloženja. I ne samo to. Magnezijum koji se nalazi u čokoladi, sprečava zadržavanje vode u organizmu i smanjuje nadutost. Flavonoidi iz čokolade štte kožu od štete izazvane ultraljubičastm zračenjem, a mogu i poboljšati cirkulaciju krvi u koži.
Manje količine kofeina koje se nalaze u crnoj čokoladi, privremeno pojačavaju koncentraciju, pa nije čudo što je studenti konzumiraju tokom ispitnih rokova. Tamna čokolada i kakao bogati su antoksidansima, prirodnim spojevima koje možemo pronaći u voću, povrću, žitaricama i orašastom voću. Antioksidansi štite naš organizam od prevremenog starenja i mnogih bolest, uključujući i rak.
Čokolada je bogata bakrom, magnezijumom, kalcijumom, kalijumom i gvožđem. Možda niste znali da 50 grama tamne čokolade zadovoljava 23% dnevnih potreba gvožđa, dok 50 grama spanaća, koji je poznat po gvožđu, zadovoljava tek 20% dnevnih potreba. Čokolada je bogata i vitaminom K, fosforom, cinkom i manganom.
Postoji više od 600 različith ukusa čokolade. Neke čokolade su pristupačne skoro svima. Neke su jestivi luksuz. A ako želite da uživate u njihovom ukusu i razmišljate o benefitma ove poslastce po vaše zdravlje, birajte čokoladu sa više kakaa i jedite je bez griže savest.