ALEKSANDAR MITROVIĆ: “TADIĆ JE NAJBOLJI U NOVOJ ISTORIJI, ČAROBNA NOĆ U LISABONU…”

(4.9.2025) – „Uff, naježim se kad čujem takve reči. Zaista prija. Hvala Fudbalskom savezu na divnom gestu u utorak u Staroj Pazovi. Dijamantska lopta me čini ponosnim, nije lako odigrati 100 utakmica za bilo koga, a kamoli za svoju zemlju i reprezentaciju. Iskreno, kada sam počinjao da se bavim fudbalom, nisam ni sanjao da bih mogao da doguram do tih brojki.“ Počeo je tim rečima Aleksandar Mitrović svoj intervju za FSS.

 

U prethodnih 12 odina, 100 nastupa u dresu sa državnim grbom, 100 razloga za ponos.

„Bilo je tu mnogo lepih, ali i manje lepih momenata. Sigurno da se prva utakmica ne zaboravlja i da ostaje večno u sećanju. Kao da je bilo juče kad me je Mihajlović pozvao za utakmicu protiv Belgije. Sećam se svega, od prvog dana okupljanja, prvog treninga, upoznavanja sa saigračima.“

Sve je počelo kao u bajci.

„Debi za Partizan, gol protiv Valete, poziv u reprezentaciju. Nisi se ni osvrnuo, a već si deo velike scene. Oko tebe Bane Ivanović, Kolarov, Matić, De Brujne, Lukaku, Felaini… U Briselu smo igrali u večernjem terminu, odmah posle utakmice nazad na aerodrom i kada smo oko 2 ujutru sleteli u Beograd, Miha mi je rekao da me u 11 sati pre podne čeka nastup za omladinsku reprezentaciju. Javio sam se selektoru Druloviću i pridružio generaciji sa kojom ću kasnije osvojiti Evropsko prvenstvo.“

O Bobeku je čuo mnogo pre trke sa istorijom.

„Ja sam dete Partizana, bilo je prirodno da odrastam na mitovima o Bobeku i Manceu. Oni su ikone kluba. Kao klincu, činilo mi se da su na nebesima… neko nedostižno božanstvo. Za Bobeka sam znao da nije bio samo igračka veličina, već i džentlmen u kopačkama. I onda te odjednom svrstavaju u istu ravan sa tim legendama fudbala. Ne samo sa Bobekom, nego i sa Piksijem, Mijatom, Savom, Galićem, Mošom Marjanovićem… Meni je prosto nepojmljivo da budem rame uz rame sa takvim veličinama.“

Očigledno još uvek nije ni svestan da je u predvorju galerije slavnih sada on na čelu kolone. I da se mnogi pitaju kako bi na terenu funkcionisao tandem Bobek-Mitrović.

„Budimo pošteni, njemu je bilo daleko teže da dođe do brojke od 38 golova. Tada se igralo znatno manje utakmica. Danas je fudbalski vek mnogo duži, igra se na vrhunskim terenima, u mnogo boljim uslovima. Ne mogu ni da zamislim sebe u istoj ekipi sa Bobekom. Verovatno bih sedeo na klupi i čekao šansu da se neko umori ili povredi. Da, apsolutno sam siguran da bi u toj ekipi Bobek bio prvi izbor u špicu.“

Opet skromno. Previše skromno. Jer na ‘Zidu rekordera’ u hodniku slavnih u Staroj Pazovi, njegov portret stoji ispred Bobeka. Ispred svih drugih. Kao znak vremena i simbol istorije.

Tandem snova sa Tadićem („najbolji igrač u novijoj istoriji srpskog fudbala, bila mi je čast i privilegija da toliko godina budem u istoj ekipi sa takvim čarobnjakom“)

Čarobna noć u Lisabonu („olakšanje, sreća, radost, emocije… snaga koja kulja iz tebe… čini ti se da zid možeš da probiješ… pogledaj lica ostalih igrača koji mi trče u zagrljaj… to je tim… to je reprezentacija“),

Ceo intervju možete pogledati u priloženom videu.

FOTO: FSS