POZITIVAN UTICAJ MEDIJA NA DECU I MLADE – GLEDAJ, ČITAJ, PIŠI…POSTANI VRLINA (6/8)
(18.4.2026) – Novine su štampani mediji koji redovno izlaze, najčešće dnevno ili nedeljno, i objavljuju razne vesti iz društvenog, političkog, kulturnog i sportskog života, izveštavaju o važnim događajima, donose priče, romane u nastavcima i stripove, objavljuju oglase, reklame itd.
Do 2007. bilo je 6.580 dnevnih novina u svetu, prodavalo se 395 miliona primeraka dnevno, a prihod je iznosio približio 100 milijardi dolara, da bi u poslednjoj deceniji, zbog drugih medija zabeležen pad i u prodaji i profitu.
Novine su najstariji način širenja vesti. U starom Rimu postojale su Cezarove “zidne novine” sa vestima iz Senata, pa su ih zvali Acta Seanatus. Širenjem sadržaja dobile su naziv Acta diurna (dnevna akta, novine). Diurnorum scriptori su preteče novinara. U 13. veku su u Engleskoj, Nemačkoj i Italiji izašle prve pisane novine, sa temom kao što su ratovi, viteški turniri, otkrića novih zemalja i razne trgovačke informacije. Ovakav način prenošenja informacija proširio se sve do Amsterdama, Venecije i Kelna, gde su do danas sačuvane novine iz 15. i 16. veka.
Novine su svoj današnji oblik dobile tek u 17. veku, sa razvojem trgovine i pismenosti. Sve do druge polovine 20. veka i pojave televizije su predstavljali najvažniji izvor informacija u svetu, odnosno najvažnije sredstvo za kreiranje javnog mnjenja.
Novine tipično generišu 70–80% svog prihoda od oglašavanja, ostatak od prodaje i pretplate, ali su u zemljama sa veoma dobrim pristupom vebu bile pogođene opadanjem interesa tradicionalnih oglašavača i njihovom prelasku na nove medijske platforme, uključujući vebsajtove i mobilne uređaje. Zadnjih godina su se pojavili reklamni članci koji obično oglašavaju nove proizvode i tehnike. Njihov ton je obično bliži onom u saopštenjima nego objektivnim novinskim člancima.
Novine su inicijalno započele kao žurnali (zapisi o aktuelnim događajima). Stoga se profesija koja se bavi izradom novina nazvana žurnalizam. U eri žutog novinarstva 19. veka, mnoge novine u Sjedinjenim Državama oslanjale su se na senzacionalne priče čija svrha je bila da naljute i uzbude javnost, pre nego da informišu. Uzdržani stil izveštavanja koji se oslanja na proveru činjenica i tačnost je ponovo postao popularan u vreme Drugog svetskog rata. Kritika novinarstva je varirala, a ponekad je bila žestoka. Kredibilitet se dovodio u pitanje zbog anonimnih izvora, grešaka u činjenicama, pravopisu i gramatici; stvarne ili spoznajne pristrasnosti i skandala usled plagijata i fabrikacija.
Novine su u modernom svetu igrale važnu ulogu u ostvarivanju slobode izražavanja. Lica koja obaveštavaju o nedozvoljenim aktivnostima i ona koja guraju priče o korupciji u političkim krugovima često svojevoljno informišu novine pre nego druge komunikacione medijume, oslanjajući se na utisak da su urednici novina spremni da izlože tajne i laži onih koji bi ih radije pritajili. Međutim, bilo je mnogo okolnosti u kojima je politička autonomija novina ograničena. Mišljenja drugih pisaca i čitalaca su izražena u novinskim sekcijama op-ed („suprotno uredničkoj stranici”) i pisma uredniku. Neki od načina na koje su novine pokušavale da poboljšaju svoju kredibilnost su: imenovanje ombudsmana, razvoj etičke politike i obuke, primena strože politike ispravljanja, komuniciranje svojih procesa i racionala čitaocima i traženje od izvora da pregledaju članke nakon objavljivanja.
Do kasnih 1990-ih, dostupnost vesti putem televizijskih kanala koji emituju 24 sata dnevno, kao i dostupnosti internet novinarstva su već predstavljali stalni izazov poslovnom modelu većine novina u razvijenim zemljama. Mnoge novine širom sveta su pokrenule onlajn izdanja tokom 2000-ih, u pokušaju da prate ili ostanu ispred svoje publike. U nerazvijenim zemljama, jeftinija štampa i distribucija, povećana pismenost, rastuća srednja klasa i drugi faktori više su nego kompenzovali pojavu elektronskih medija, te je zastupljenost novina i dalje u porastu.
Pitanje je da li se novinska industrija suočava sa cikličnim korakom (ili padom), ili je nova tehnologija učinila štampane novine zastarelim, barem u njihovom tradicionalnom papirnom formatu. Do 2017. godine, sve veći udeo mladih osoba dobija svoje vesti sa sajtova društvenih medija kao što je Fejsbuk. Tokom 2010-ih, mnoge tradicionalne novine su počele da nude „digitalna izdanja”, koja su dostupna putem stonih računara, laptopa, i mobilnih uređaja, kao što su tablični računari i pametni telefoni. Onlajn novine mogu da ponude nove oglasne mogućnosti različitim čitaocima, bilo starijoj ili mlađoj populaciji.
OVAJ PROJEKAT JE SUFINANSIRAN SREDSTVIMA MINISTARSTVA INFORMISANJA I TELEKOMUNIKACIJA REPUBLIKE SRBIJE. STAVOVI IZNETI U PROJEKTU NE IZRAŽAVAJU NUŽNO STAVOVE MINISTARSTVA KOJE JE DODELILO SREDSTVA.
FOTO – SOS KANAL PLUS