“DROGA NIKAD, KNJIGA I SPORT ZAUVEK” – Droga je smrt – treći deo
Svi se dobro sećamo kampanje televizije „Sos kanal“ pod nazivom „Droga je smrt, bavite se sportom“. Slobodno se može reći da je pomenuta kampanja, koja je trajala godinama, bila jedna od najbolje smišljenih i najplodonosnijih kampanja na prostorima naše zemlje pa i šire, ikada. Cilj kampanje je bio dvojak. Prvo, podizanje svesti mladih o štetnosti mnogobrojnih droga, a drugo, opet podizanje njihove svesti o važnosti vođenja zdravog načina života, bavljenjem sportom.
Sličan cilj ima i projekat pod nazivom „DROGA NIKAD, KNJIGA I SPORT ZAUVEK“. Kroz seriju tekstova vezanih za ovu temu, pokušaćemo da utičemo na mlade generacije da shvate da su droge, odnosno konzumiranje istih, nešto što ih sigurno odvlači na „put bez povratka“, a čija je „zadnja stanica“, u velikom broju slučajeva, SMRT. Kao najbolja protivteža navedenom su, svakako čitanje knjiga i sport. Konzumiranjem ove dve aktivnosti, mladi, na najbolji mogući način utiču na poboljšanje kvaliteta svog života, kako psihičkog, tako i fizičkog. U tekstovima koji slede, upoznaćemo mlade sa vrstama droga koje im „prete na svakom koraku“, upoznaćemo ih i pokušati da im „probudimo“ ljubav prema knjigama najrazličitijih žanrova, kao i da ih upoznamo sa što većim brojem sportova, čijim će se, rekreativnim ili profesionalnim, bavljenjem formirati u psiho – fizički zdrave osobe i dobre ljude.
Ecstasy
Ecstasy i ostale „dance droge“ na našem su se tržištu pojavile relativno skoro, ali njihova popularnost kod pripadnika mlade generacije munjevito raste. Iako je ecstasy nova droga i na svetskom tržištu, datum njene prve proizvodnje prilično je star budući da je sintetizovana još u vreme Prvog svetskog rata. Ecstasy spada u psihostimulatore, a čini se da je narkopodzemlje iskoristilo najnovije trendove u popularnoj muzici kako bi usmerilo tržište na konzumaciju upravo ove droge. Novi muzički ritmovi koji se pojavljuju pod zajedničkim imenom „dance“ traže veliki fizički angažman plesača, a upravo im ecstasy daje snagu koja im nedostaje.
Delovanje ove droge slično je delovanju dopinga u sportu; osoba koja je „progutala“ tabletu ecstasy-a postaje prividno jača, privremeno snažnija, izdržljivija, raspoloženija. Pod dejstvom ove droge mladim se ljudima čini da su nepobedivi, oni osećaju da mogu sve i da samo treba poželeti i sve je moguće. Prvi efekti delovanja su ubrzavanje pulsa, znojenje dlanova, rumenilo lica i sjaj u očima. Osobi se čini „da je popila svu energiju sveta“, a tako se i ponaša sve dok je pod dejstvom droge. Ona naprosto nema mira, ne spava joj se, ne ide joj se kući“, ali kako delovanje slabi tako slabi i raspoloženje konzumatora. Kada delovanje ove droge potpuno prođe, tri ili četiri sata nakon uzimanja – zavisno od telesne građe i ukupne konstitucije osobe – oseća se depresija, nezadovoljstvo i razočarenje.
Kokain („koka“, „koks“, „belo“)
Iako je do juče kokain bio privilegija isključivo privilegovanih slojeva društva, onih koji su imali novac i moć, sve češće se nalazi i kod „običnih” narkomana. Kokain je verovatno najpopularnija psihostimulativna droga, a upravo se na proizvodnji, prodaji i preradi lišća biljke koke koja raste u Južnoj Americi održavaju mnoga narkocarstva. Kokain je bio nezamenjiv u medicini, a zanimljivo je da je njegovoj popularnosti unutar medicinske struke doprinos dao otac psihoanalize Zigmund Frojd.
Kokain je beli prah kristalnog izgleda, koji na jeziku ostavlja blagi osećaj bridnje, nalik „anestetiku kod zubara“. Najčešće se ušmrkuje u nos direktno sa papira u koji je upakovan ili kroz cevčicu, slamku, ili trubicu od papira. Kokain se, u svom bazičnom obliku, koji je ulica u New Yorku nazvala „crack“ („krek“), redovno puši čist ili „sečen“, odnosno pomešan sa drugim drogama. Krek se uz dodatak vode ili alkohola, puši iz staklenih ili keramičkih lulica ispod kojih se drži upaljen upaljač. Sama reč crack (engleski glagol: to crack – pucketati, puckati) nastala je verovatno u vezi sa zvukom koji se čuje pri zagrevanju kokainske baze.
Kokain gotovo trenutno nakon ušmrkavanja izaziva snažnu euforiju, osoba se odmah nekako „trgne“, ne oseća umor već snagu, hrabrost, čini joj se da je važnija u očima drugih. Česti konzumenti kokaina imaju problema sa sluzokožom nosa, nos im je crven, stalno šmrcaju, često čačkaju nos, a česta su im i krvarenja iz nosa. Obično su neki zavisnici o heroinu uspevali da zavaraju okolinu povremenim uzimanjem kokaina. Takva osoba za koju su i roditelji i šira porodica već izgubili nadu, odjednom se čini potpuno drukčijom. Ona živne, puna je novih planova, traži posao, razgovara sa ukućanima, naizgled doživljava pravu transformaciju nabolje. Nažalost, takav je boljitak samo privremen, jer promena u ponašanju ne dolazi iznutra, nego je posledica uzimanja belog praha – kokaina.
Problem sa kokainom je što deluje intenzivno, ali mu je delovanje kratkotrajno, tek sat, dva, zavisno od doze. Iako i za kokain neki tvrde da ne izaziva fizičku zavisnost, želja za ponovnim uzimanjem droge neodoljiva je. Tako, mnogi do juče bogati i uspešni ljudi, za vrlo kratko vreme doživljavaju potpuni fizički i moralni pad.
Ovaj projekat sufinansiran je sredstvima ministarstva Kulture i informisanja republike Srbije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.