FABRIKA ZDRAVLJA (1/8) – PRAVILNA ISHRANA MALIŠANA
(24.5.2025) – Pred vama je serijal o potrebi vođenja zdravog načina života. Polazeći od činjenice da dostupnost preventivnih zdravstvenih usluga podstiče osnaživanje zdravlja ljudi, razvijene zemlje, kao i zemlje u tranziciji, sve veći značaj pridaju promovisanju zdravog načina života koji pre svega podrazumeva pravilnu ishranu i prilagođenu fizičku aktivnost. Te dve stvari se sa punim pravom nazivaju najznačajnijim lekovima u 21 veku.
Česte bolest današnjice, dijabetes, povišen pritisak, infarkt i šlog mogle bi da se pobede ili u najmanju ruku odlože za deceniju i više, odbacivanjem loših navika u ishrani. Moderan medicinski pristup podrazumeva prvenstveno smanjenje telesne mase uz adekvatnu dijetu i prilagođenu fizičku aktvnost, a ako se to ne ostvari, smanjuju se vrednost šećera u krvi i pristupa se tabletama ili insulinu.
Pravilna ishrana pomaže pojedincu da se zaštiti od mnogobrojnih fizičkih i psihičkih bolest. Zdrava ishrana u porodici omogućava pravilniji fizički i duhovni razvoj dece i više radost i ljubavi u međusobnoj komunikaciji i zajedničkom životu. Gotovo svaka bolest, počev od virusne pa do malignih i kardiovaskularnih, više ili manje zavisi od ishrane. Ishranom se u organizam unose sve hranljive materije koje organizam ne može da stvori, a bez kojih ne može da funkcioniše. Bez odgovarajućih hranljivih materija, organizam čoveka ne može da stvori imunitet koji ga štiti od različith virusnih i bakterijskih infekcija. Neadekvatnim unosom vitamina smanjuje se mogućnost adekvatnog iskorišćavanja belančevina, masti i ugljenih hidrata. Bolest sadašnje civilizacije je hipokinezija, odnosno, nekretanje. Veliki procenat mladih živi „sedentarni“ način života. Vrlo je malo kretanja u njihovim svakodnevnim aktvnostma, a previše sedenja. Sede za kompjuterom, sede u školi, što ne valja ni za njihov muskularni, ali i razvoj organa uopšte.
Mnoge bolest danas znatno više pogađaju mlade nego u nekom ranijem periodu. Mladi danas imaju visok pritsak, veliki procenat masti u organizmu, što uzrokuje raznorazne bolest. Procenjuje se da je fizička neaktvnost glavni uzrok u 21 do 25 odsto slučajeva raka pluća i debelog creva, čak 27 odsto slučejeva dijabetesa i oko 30 odsto kada je reč o ishemijskim bolestima srca. Samo svakodnevna šetnja, brzim hodom, smanjuje rizik od pojave akutnog infarkta miokarda za 18 odsto, a moždanog udara za 11 odsto. Upravo zbog navedenog, veoma je važno da se mladima u najranijem dobu podstakne i ojača svest o tome šta je fizička aktvnost. Najbolja je preventiva koja podrazumeva da se krene od najmlađih. Tri sata nedeljno je minimum koji je neophodno odvojiti za sebe, za rekreaciju i kretanje. Mladi i znatno više. U ovom izdanju govorimo o pravilnoj ishrani najmlađih.
U potrazi za ispravnim odgovorom na pitanje šta podrazumeva danas pravilan razvoj pogotovo u jednom od najosetljivijih perioda u životu svakoga od nas, otišli smo kod pedijatra. Briga o zdravlju mališana u opisu je posla doktorke Milene Nikolić, a za zdravlje najmlađih veoma je bitno da se zdravo hrane. Najvažnije za dečji rast i razvoj jeste – pravilna izhrana. Važno je da se mama hrani u trudnoći zdravo, a naravno i od prvih dana kada se dete rodi. Raznovrsna izhrana je ono što detetu jaća imunitet, što ga dovodi da pravilno raste, da se pravilno razvija, da ima energiju za sve aktvnosti. I pravilna ishrana sadrži puno voća, puno povrća, meso, mlečne proizvode i zdrave žitarice. Raznovrsna ishrana dovodi do toga da deca imaju jak imunitet, da su snažna i da manje oboljevaju od bolest. Konačno, tako se štitimo i od virusa. Pedijatri preporučuju da se tokom leta, kada je zbog vrućina apetit malo manji, deci daje hrana koje obiluje povrćem, voćem i proteinima.
Narodna mudrost kaže – zdravlje na usta ulazi. Zdravlje unosimo i preko napitaka. Voda je svakako neprikosnovena tečnost koju treba unositi, ali i deca vole i sokove. Najbolje je da deca piju vodu – savetuje dr Nikolić.
– Deca to često zaboravljaju, oni zaborave da moraju da popiju vodu, oni ne osete uvek žeđ, tako da roditelji na to moraju uvek da ih podsećaju. A ako ne piju vodu, mogu da piju sokove. Za sokove je važno da se piju ili sveži, ceđeni sokovi, ili sokovi koji ne sadrže šećer. Deca vole slatke sokove, ali je veoma bitno da deca ne piju sokove kojima je dodat šećer, već koji se tehnologijom obrade dovode u stanje da se sačuva kvalitet i slatkoća voća – objašnjava dr Nikolić.
Organsko voće jeste dobar izbor, ali se i ono teško nalazi. Roditelji često nisu u prilici da kontrolišu poreklo i kvalitet voća, povrća, mesa, da li je voće tretirano pesticidima, da li su u mesu ubrizgani određeni hormoni. Na pomen ove situacije, dr Nikolić savetuje da su kupovne kašice dobar izbor zbog strogo kontrolisanog porekla namirnica i kvaliteta sastojaka, što im ponekad daje prednost u odnosu na sveže voće i povrće kupljeno na pijaci i u prodavnici.
– Dečija hrana, koja je sertifikovana za decu različitog uzrasta, se kontroliše od proizvodnje namirnica, od mesta na kome se gaji voće i povrće, od uzgoja, do dalje obrade u fabrikama koje imaju sve potrebne sertifikate. To je veoma kvalitetna hrana i roditelju mogu bezbrižno da je koriste. Znači, kada nemaju vremena da spreme jelo od svežih namirnica, kada su na primer u prirodi, ili kada dete ne želi da jede određenu hranu, na primer ne voli nešto, onda je lakše da se da u formi kašice, ili kao zdrava užina kada dete se igra u parku ili u prirodi… Postoje pakovanja koja mogu lako da se zatvore, i koja čuvaju sve hranljive vrednost namirnica. I to je deci zdrava užina ili zdrav obrok.
Brojne sprovedene studije i istraživanja pokazala su da kupovna hrana ima dovoljne količine gvožđa, adekvatnu nutritivnu vrednost, a manje aditiva, zbog rigorozne kontrole kvaliteta hrane za bebe, koju voće i povrće iz prodavnica i sa pijaca ne prolazi. Zakonom je propisano da dečija hrana ne sme da sadrži namirnice GMO porekla, dodate šećere, aditive, konzervanse, boje i arome – kaže dr Nikolić.
– Tako sertifikovana, dečija hrana je prilagođena svim uzrastima. Za početak, za prvu hranu koja se uvodi, to su kašice, one u teglicama koje postoje, koje sadrže samo jednu namirnicu, jedno voće ili jedno povrće. Tako se inače uvodi hrana, pa onda se polako uvode naredne namirnice, a može se mešati i ona hrana koja je već prethodno uvedena. Ako su dva voća, onda može da se napravi i kašica od ta dva voća. I to je fino, zato što su i količine prilagođene tačno onome koliko dete treba u tom periodu da pojede. Ono nekad pojede mnogo manje, pa jednostavno može da se sačuva u frižideru i za naredni dan, ali svakako mama može da bude sigurna da je dete dovoljno pojelo, ukoliko pojede. Reč je o kombinacijama za stariji uzrast sa mesom, odnosno kombinacije voća i povrća sa mlečnim proizvodima, koje se daju deci do 9 meseci, a ima ih i sa žitaricama koje u sebi sadrže pšenicu, tako da su svi stadijumi razvoja pokriveni, od prvih kašica, pa do celog detnjstva – kaže na kraju razgovora na temu pravilne ishrane mališana pedijatar dr Milena Nikolić.
FOTO – PRIVATNA ARHIVA