HEROJ EPOHE – NOVAK ĐOKOVIĆ (DRUGI DEO)
(19.12.2024) – Noletov napredak nastavljen je u 2007. godini. U prvoj sedmici januara osvojio je turnir u Adelejdu, pobedivši u finalu Krisa Gučonija. Dve sedmice posle, na Otvorenom prvenstvu Australije, stigao je do osmine finala, gde je izgubio od tada prvog tenisera sveta, Rodžera Federera. Đokovićev uspeh na turnirima Masters serije u Indijan Velsu, gde je bio finalista i Majamiju, gde je bio pobednik, uvrstile su ga među deset najboljih na svetu. Na oba turnira, na kojima je prvi put stigao do finala turnira Masters serije, savladao je u polufinalima Endija Marija bez izgubljenog seta. Finale turnira u Indijan Velsu je izgubio od Rafaela Nadala, ali ga je savladao u četvrtfinalu turnira u Majamiju, koji je osvojio pobedivši Giljerma Kanjasa u finalu, 6:3, 6:2, 6:4. Zatim je osvojio Eštoril savladavši u finalu Rišara Gaskea 7:6(7), 0:6, 6:1.
Đoković je na Rolan Garosu stigao do prvog polufinala nekog grend slem turnira, ali je izgubio od kasnijeg pobednika, Rafaela Nadala.
Na Vimbldonu 2007. Đoković je u četvrtfinalu savladao Kipranina Markosa Bagdatisa, 7:6(4), 7:6(9), 6:7(3), 4:6, 7:5, u meču koji je trajao pet sati. Đoković je predao polufinalni meč Nadalu zbog povrede leđa i problema sa stopalom. Sledeći uspeh na turnirima Masters serije je bio na Rodžers kupu. U finalu je savladao najboljeg tenisera sveta Rodžera Federera, 7:6(2), 2:6, 7:6(2). Na putu do trofeja, Đoković je pobedio trećeplasiranog, drugoplasiranog i prvoplasiranog tenisera (Endija Rodika, Rafaela Nadala i Federera) u tri uzastopna dana, kao prvi teniser kome je to uspelo još od Borisa Bekera 1994. godine.
Na Otvorenom prvenstvu SAD Đoković je u drugom kolu savladao Radeka Štjepaneka, 6:7(4), 7:6(5), 5:7, 7:5, 7:6(2), nakon skoro pet sati igre. Tu je stigao do svog prvog Grend slem finala gde ga je porazio Federer, sa samo na prvi pogled ubedljivih 3:0/7:6(4), 7:6(2), 6:4. Nakon manje povrede, Đoković se vratio na turniru u Beču i osvojio petu titulu u sezoni savladavši u finalu Stanislasa Vavrinku, 6:4, 6:0.[20] Đoković je zatim nastupio za reprezentaciju Srbije protiv Australije, pobedio na oba meča u pojedinačnoj konkurenciji i jednom u konkurenciji parova, što je omogućilo Srbiji plasman u Svetsku grupu Dejvis kupa.
Ovi uspesi su mu omogućili proboj u prvih deset tenisera sveta, a godinu je završio na trećem mestu. Đoković je u izboru lista „Sport” izabran za sportistu godine u Srbiji 2007, a Olimpijski komitet Srbije ga je proglasio za najboljeg muškog sportistu. Drugu godinu zaredom je Asocijacija teniskih profesionalaca Đokoviću dodelila nagradu za tenisera koji je najviše napredovao.
Naredna, 2008. godina je potvrdila da je rođena nova teniska zvezda.
Na Hopman kupu sa Jelenom Janković Nole je u finalu izgubio od predstavnika SAD Serene Vilijams i Mardija Fiša sa 2:1, da bi na Otvorenom prvenstvu Australije stigao do finala bez izgubljenog seta. Do tog uspeha stigao je savladavši u polufinalu Rodžera Federera 7:5, 6:3, 7:6(5). U finalu, 27. januara, porazio je najveće iznenađenje turnira, Francuza Žoa Vilfrida Congu, tada 38. tenisera sveta sa 3:1 u setovima i time osvojio prvi grend slem trofej u karijeri.
Jadni Conga, stalno je komentarisao da je spletom nesrećnih okolnosti igrao tenis u eri Novaka Đokovića.
Na Masters turniru u Indijan Velsu, Đoković je osvojio svoj drugi turnir u sezoni pobedivši u finalu Mardija Fiša sa 2:1 u setovima. Drugi po redu Masters na šljaci, u Rimu, osvojio je pobedivši Stanislasa Vavrinku u tri seta. Na Rolan Garosu 2008. stigao je do polufinala gde je izgubio od Nadala sa 6:4, 6:3, 7:6(3).
Đoković je bio postavljen za trećeg nosioca na Olimpijskim igrama 2008. u Pekingu, gde je u polufinalu izgubio od Rafaela Nadala 4:6, 6:1, 4:6. Ipak, u borbi za bronzu je savladao Džejmsa Blejka 6:4, 7:6(4) i uzeo jednu od tri medalje za Srbiju. Posle Olimpijskih igara, Đoković je na otvorenom prvenstvu SAD učešće završio nakon poraza od Federera u četiri seta, u polufinalu. Na finalnom Masters kupu u Šangaju, nakon Nadalovog odustanka od učešća na turniru, Đoković je u polufinalu eliminisao Žila Simona (4:6, 6:3, 7:5), a u finalu je savladao Davidenka (6:1, 7:5), osvojivši prvi Masters kup u karijeri.
Kao i prethodnu, i ovu godinu je završio na trećem mestu ATP liste.
Đoković je već uveliko postao redovan učesnik završnice najvećih turnira, ali žestoka konkurencija ga stalno stavlja na iskušenja pa je i 2009. godinu završio na trećem mestu. Igrao je 97 mečeva, više od bilo kog drugog tenisera, sa odnosom pobeda i poraza 78:19. Dospeo je do deset finala, od kojih je osvojio pet: Masters u Parizu, turnire ATP 500 u Dubaiju, Pekingu i Bazelu, kao i turnir u rodnom Beogradu.
I pored poraza u četvrtfinalu Australije od Conge, nakon pet setova, Đoković je 1. februara 2010. dostigao svoj najbolji plasman u karijeri, drugu poziciju na ATP listi. U polufinalu Vimbldona je izgubio od Čeha Tomaša Berdiha, ali je u polufinalu US Opena spasio dve meč-lopte protiv Rodžera Federera, došavši do pobede od 5:7, 6:1, 5:7, 6:2, 7:5. Ovom pobedom je postao drugi teniser, pored Rafaela Nadala, koji je ostvario dve pobede protiv Federera na grend slem turnirima. U svom drugom finalu na ovom turniru ponovo biva poražen, ovoga puta od Nadala.