HEROJ EPOHE – NOVAK ĐOKOVIĆ (TREĆI DEO)
(22.1.2025) – Po prvi put se zajedno sa reprezentacijom Srbije našao u finalu Dejvis kupa protiv reprezentacije Francuske u Beogradskoj areni i osvojio popularnu Salataru trijumfom od 3:2, zajedno sa Tipsarevićem, Troickim i Zimonjićem. Bio je to fantastičan uspeh koji je našu zemlju stavio u red vrhunskih teniskih reprezentacija.
Đoković je već postao planetarna zvezda, ali publika ima čudan odnos prema njemu. U Aziji ga obožavaju, dok anglosaksonski deo pokazuje znake odbojnosti. Isfrustrirani Englezi mu nude britanski pasoš želeći da on i Škot Marej budu udarni tandem sa ostrva, ali Novak odbija takvu opciju. Taj deo sveta je u šoku što njihov gospodski sport okupira mladi i drčni momak iz tamo neke nebitne Srbije i usput rastura medijsko rivalstvo Federera i 
Nadala, taman uspostavljeno posle penzionisanja Samprasa i Agasija. Ozbiljnu ulogu u početku satanizacije imaju britanski mediji, kojima posebno smeta što je Novak nekoliko mečeva predao zbog iscrpljenosti ili povreda. Iako je autsajder, publika u duelima sa Federerom ili Nadalom uvek navija protiv Srbina, očigledno sluteći da će njihovi ljubimci u godinama koje slede ostati u drugom planu.
Objektivni teniski stručnjaci pažljivo prate Novakov razvoj I primećuju evidentan napredak. Rad sa Slovakom Vajdom dovodi do toga da, nakon što je imao poteškoća sa servisom (naročito tokom sezone 2009 i 2010), on mu je postao jedno od jačih oružja. Prvi servis mu je obično ravan , a drugi mu je kik ili slajs servis. Još tada je primećeno da je Đoković jedan od igrača sa najboljim riternom, koji može da bude ofanzivan i defanzivan. Džon Makenro smatra da Novak ima najbolji ritern u istoriji muškog tenisa.
Đoković je 2012. Godinu počeo odbranom titule na Otvorenom prvenstvu Australije. U polufinalu je savladao Mareja, u meču koji je trajao 4 sata i 50 minuta, a u finalu Nadala. Njihov susret trajao je 5 sati i 53 minuta, što predstavlja rekord po dužini finala jednog grend slema. Na Rolan Garosu Đoković je imao priliku da postane prvi vlasnik sve četiri grend slem titule istovremeno, još od Roda Lejvera 1969. godine. U polufinalu je porazio Rodžera Federera sa 3:0, ali je finale izgubio od Nadala sa 3:1. Na Vimbldonu je Đokovića u polufinalu izbacio kasniji šampion Federer i pretekao ga na prvom mestu ATP liste. Na Olimpijskim igrama Đokovića je u polufinalu zaustavio Endi Marej, a u meču za bronzanu medalju Huan Martin del Potro. Đoković je bez poraza osvojio Završni turnir sezone. U finalu je pobedio Federera sa 2:0, iako je Švajcarac vodio u oba seta. Đoković je 5. novembra ponovo preuzeo prvu poziciju na ATP listi.
Đoković je u januaru osvojio treću uzastopnu titulu na Otvorenom prvenstvu Australije, a ukupno četvrtu, čime je izjednačio rekord Federera i Agasija. U finalu je pobedio Mareja 3:1. Sezonu na šljaci Đoković je počeo u Monte Karlu, gde je osvojio pehar. U finalu je pobedio osmostrukog branioca titule, Rafaela Nadala. Na taj način je postao prvi igrač koji je osvojio osam različitih Masters titula. Na Rolan Garosu, Rafael Nadal je ponovo sprečio Đokovića da osvoji jedini grend slem turnir koji mu nedostaje, pobedivši u pet setova dugom polufinalnom meču, koji je kasnije proglašen najboljim u 2013. godini.
Na Vimbldonu je Đokovića sa 3:0 pobedio Marej, postavši prvi Britanac od 1936. sa titulom na najstarijem grend slem turniru. Finale Otvorenog prvenstva SAD izgubio je od Nadala. Đoković je igrao u susretima Dejvis kup reprezentacije Srbije protiv Belgije, SAD, Kanade i Češke, donevši svom timu sedam pobeda u isto toliko mečeva, usput izgubivši samo jedan set. Ipak, to je bilo nedovoljno za pobedu u finalu protiv Češke, koja je osvojila „Salataru” rezultatom 3:2.
Đoković nije uspeo da na startu 2015. odbrani titulu na Otvorenom prvenstvu Australije, jer je u četvrtfinalu izgubio od kasnijeg osvajača turnira, Stanislasa Vavrinke. U finalu Rima je pobedio branioca titule Nadala, ali ga je Španac opet savladao u finalu Rolan Garosa. Posle tri uzastopna poraza u finalima Grend slem turnira, Đoković je uspeo da osvoji Vimbldon po drugi put u karijeri. U finalu je odigrao jedan od najkvalitetnijih mečeva u karijeri, protiv Rodžera Federera, i uspeo da trijumfuje sa 3:2. Nakon osvajanja svoje sedme grend slem titule, ponovo je postao prvi teniser sveta.