SANJAMO I OSVAJAMO MEDALJE (7/9) – MILOŠ ZARIĆ DRUGI DEO

(27.5.2025) – Ovo je priča o šampionima koji su u životu prvo pobedili sebe i stanje u kojem se nalaze, a zatim i protivnike na sportskom terenu. Splet raznoraznih nesrećnih životnih okolnosti, običan trenutak nepažnje ili neodgovornost drugih ljudi, od običnih, stvorili su osobe sa invaliditetom, koje često mnogi gledaju sa žaljenjem, ali i nerazumevanjem. Oni se nisu mirili sa zlom sudbinom, već su rešili da svoj život ili bar ono što je od njega ostalo, uzmu u sopstvene ruke.

Miloš Zarić je naš atletičar, paralimpijac, koji je po mnogo čemu specifičan. Jedini je koji je učestvovao i na letnjim i na zimskim paraolimpijskim igrama. Baca koplje, kuglu, vozi skije, a odnedavno je Zarić počeo da se bavi i trenerskim poslom. Želi da iza sebe ostavi šampione kakav je i on bio. Nesebično pomaže drugima kada god može.

Spustili smo se do Užica, do centra da popijemo kafu sa Milošem. U nekom trenutku, naišao je jedan Milošev drug s kojim prijateljuje od petog, šestog razreda.

– Ceo život smo drugovi. Sve najbolje jedan o drugom znamo i kad je najgore i kad je najbolje, uvek smo zajedno – dodaje Miloš.

– Iako je reč o stvarno jednom jako uspešnom, afirmisanom sportisti, on je pre svega moj prijatelj koji, upkos svojim uspesima, i dalje gaji simpatije prema ovom gradu, prema ljudima iz ovog mesta, prema svim svojim prijateljima. Nije dozvolio da ga slava, uzdigne na taj neki nivo, kada ljudi zaborave odakle su došli, pošli, ponikli i tako dalje. Mogu da kažem da je, osim toga što mi je jedan od najbojih drugova, u suštini jako velik i dobar čovek – kaže Milošev drug i dodaje da je veruje da je celokupna podrška njihova kao prijatelja, pored podrške od porodice, imala svoj uticaj da Miloš sve to iznese.

Pored svojih takmičarskih, Miloš kao svoj poseban uspeh ističe osnivanje kluba Pora 2014. godine. Ponosan je i na to da je uveo dosta takmičara, koji i dan -danas treniraju.

Tako je Miloš pored svoje sportske karijere postao i trener. To mu stvara neki novi cilj, da pored već dostignutih i osvojenih medalja, napravi što više šampiona, poput njega.

Ne treba da se zaboravi da je Miloš naš prvi paraolimpijac koji je učestvao i na letnjim i na zimskim igrama, paraolimpijskim.

Osim atletike, koja je njegov zaštitni znak, Miloš se bavi i nordijskim disciplinama, poput trčanja, kada je već reč o zimskim paraolimpijskim sportovima. Što je i logično, ako se uzme da Miloš ima veze s planinama. Ipak, nismo mogli a da ge upitamo – otkud sad i to?

– Moja prva želja je bila da se bavim skijanjem i u to vreme kada sam počeo sa atletikom, išao sam na Zlatibor, probao sam da skijam i bilo mi je super. Ali, kao što znate, za skijanje je mnogo potrebno para. A u to vreme ih nije bilo. I onda sam odlučio, da mi je bolje kupim koplje od šest hiljada, i kuglu od pet hiljada dinara, i da počnem da bacam, na livadi. I to je to. Tako da sam se opredelio za atletiku. A ovako sam se rekreativno takmičio i skijao za svoj dušu – kaže Miloš.

Ipak, Miloš je 2014. godine prvi put otišao na skijaški kamp na Staroj planini, gde je dobro savladao skije. Godine 2018. Paraolimpijski komitet odlučuje da ga pozove kao svog jedinog predstavnika za paraolimpijske igre u Pjongjangu.

– I to me je veoma iznenadilo. Ipak, bio sam spreman da izvezem trku, nezavisno koje ću mesto da osvojim. Vozio sam sprint od 1100 metara, a vozio sam i na svetskom kupu 7,5 kilometara, što nije ni malo naivno ni lako. Prvi sam čovek u Srbiji koji je počeo da razvija parasport u skijanju, tako da sam zadovoljan, radim, imam energije, jurim, tražim, borim se, i sa sponzorima i ovako.

Miloš ipak ima vremena i prostora u svom životu i za ljubav. Ona se zove Julija. Žive zajedno, u porodičnom domu, u Užicu, kod našeg šampiona. Upoznali su se na Kopaoniku, na pripremama u hotelu gde dolazi reprezentacija. Julija je tamo radila, tako da, eto, upoznali smo se. I nastala je ljubav, radimo da tako bude ceo život. Da će Bog da tako bude i dalje – kaže Julija uz primetan osmeh.

A i Julija je sportista! Završila je fakultet u Nišu, i ima puno razumevanje za sve.

– Ja sam bila sportista, ja sam džudista, bila sam u reprezentaciji, tako da znam šta su pripreme, šta su takmičenja, koliko je to odricanje od svega, tako da se trudim da razumem.

Pitamo je da li Miloš ume da bude nervozan, napet, pred takmičenje?-

– Pa, ne toliko, nekako je to drugačije kod njega… Bitno je da se mi ovako slažemo, a sve što se desi, to j deo života – kaže Miloševa životna saputnica.

I tako, ostavljamo Zariće da rade na nastavljanju svog sportskog nasleđa.

FOTO – PRIVATNA ARHIVA