SPORTSKE LEGENDE BEOGRADA – RADE RADISAVLJEVIĆ AJKULA

(28.12.2022) – Rade Radisavljević rođen je 1953. godine u Beogradu.

Odrastao je u Ulici kralja Petra dok se zvala Sedmog jula, a kasnije se preselio nedaleko – u Jevremovu, preko puta Bajrakli džamije, na sredinu Gornjeg Dorćola

Dorćolski dribler i golgeter imao je bar četiri nadimka –  Dera, Muja, Kondor i Ajkula, kao i najnegovanije zulufe na Dorćolu. Njegov nezaboravni tata Čeda, „vojno lice iz Mionice u službi jugoslovenskog fudbala”, kako se šalio, voleo je klince da svrstava u fudbalske ekipe i da bude glavni sudija na improvizovanim kalemegdanskim terenima. Rade se već tada isticao vanserijskim darom, prvenstveno kao napadački virtuoz.

Prvo je postao zvezda u dvorištu osnovne škole Pera Popović Aga i bio je Dorćolac od glave do pete. U ono vreme, to je bila privilegija, u kraju gde je fudbal bio ikona, a hrabrost i mangupluk, ali onaj pozitivni, deo miljea.

Dole kod kule Nebojša, jedan isti teren delili su Dorćol i Polet. Rade i Zoran Vekić, taj ubitačni tandem napadača iz Dorćola, koji je kasnije u paketu prešao i u prvoligaški OFK Beograd, zajedno sa Doroslavcem su zaigrali za najbolji tim iako nisu počeli ni da se briju.

U to vreme ko je igrao za Dorćol, Polet, Hajduk, Železnik, Sinđelić, Beograd, BASK, Grafičar… smatran je dobrim fudbalerom, jer je konkurencija bila žestoka. Svaki kraj je imao armiju navijača koji su uvek bili uz svoje ljubimce. Često se moglo u medijima pročitati: u 11 časova na utakmici Beograd – Hajduk na tribinama je bilo 7.000 gledalaca, po podne je duel OFK Beograda i Zagreba pratilo 1.500 ljudi.

Mnogi su dolazili da gledaju Radeta. I da uživaju. Tako je bilo i kada je nosio dres Hajduka sa Liona i Čukaričkog. Znalo se da će on uvek napraviti vic, postići gol, ako treba uhvatati svog čuvara za gušu ukoliko pretera u tuči, mada je znao da trpi batine da bi im uzvratio golovima. Znao je Rade da u sekundi napravi sebi prostor za šut, a onda se mreža obično njihala. Znao je da zavrti protivnika na petoparcu, da doda milimetarski tačno loptu, mada mu je gol bio opsesija.

Čika Dule Stefanović ga je trenirao u podmlatku, a od Srete Begovca je najviše naučio. Voleo je Miljan Miljanić kako igra, jednom prilikom mu je rekao da ako nastavi pravim putem biće za njega mesta i u reprezentaciji. Duguje zahvalnost i Branetu Oblaku, koji ga je odveo u Olimpiju. Rade je bio golgeter i šmeker, ali i bundžija koji nikada nije dao na sebe.

I upravo ta crta mu je odmogla da postigne u fudbalu više. Iako je nosio dres OFK Beograda, Radničkog iz Niša, Proletera iz Zrenjanina, Vardara i Olimpije ostavio je neizbrisiv trag u beogradskom fudbalu. I mnogi smatraju da je Rade i najbolji igrač koji se ikada pojavio na terenima belog grada.

Rade Radisavljević preminuo je u Beogradu 2014. godine.

Projekat Sportske legende Beograda sufinansiran je sredstvima Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijata za kulturu.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.