Srbija je ostala na prvom mestu za jedan bod po Soneborn-Bergerovom kriterijumu, koji se računa tako što se učesnicima koji dele mesto sabira 100 odsto poena koje su pobedili i 50 odsto onih koji su završeni remijem.
Meč sa Grcima bio je vrlo težak, osećala se nervoza u našim redovima zbog šanse kojoj se malo ko nadao. Selektor Miodrag Perunović odlučio je da u ovom meču igra bez najiskusnijeg, Roberta Markuša i još jednom pogodio sa izmenom. Velimir Ivić je od starta krenuo odvažno belim figurama u partiji sa Evgeniosom Joanidisom i u završnici stekao materijalnu prednost koju je vrlo brzo pretvorio u pobedu za vodstvo od 1:0 u meču. Borio se tada Aleksandar Indjić za remi protiv Stamatisa Kurkulos-Arditisa, izgledalo je da nam baš tih pola poena treba za
trijumf jer su pozicije u susretima Nikolasa Teodorua i Aleksandra Predkea, odnosno Alekseja Sarane i Dimitriosa Mastrovasilisa bile potpuno jednake.
Napeti nervi su učinili svoje, taman kada je Indjić prišao remiju, Predke je sam sebi zakomplikovao situaciju, Sarana je pronašao motiv za igru na pobedu. Postepeno, Predke je išao ka porazu, a Sarana ka pobedi. Indjić je igrao slabiju završnicu ali mu je protivnik poklonio lovca i poen. Bio je to znak da ljubitelji šaha u Srbiji obrišu znoj sa čela. Medalja je bila u džepu, pitanje je bilo samo kog sjaja. Srbiji su spektakularan uspeh doneli, pre svih, ruski šahisti koji nastupaju za srpski tim na prve dve table, Aleksej Sarana i Aleksandar Predke. Doduše, protiv Grka Predke je na prvoj tabli neočekivano izgubio od Teodorua, ali su svi ostali pobedili – Sarana Mastrovatisisa, Indjić Kurkulosa i Ivić Joanidisa. Na kraju velikih Srbija – Grčka 3:1.
Ovo je prva medalja sa velikih ekipnih takmičenja za naš šah još od 1989. godine kada je muški tim Jugoslavije osvojio srebrnu medalju na prvenstvu sveta u Lucernu. Prvi put zastava Srbije vijorila se na pobedničkom postolju jednog ekipnog seniorskog takmičenja od osamostaljenja države 2006. godine. Veliki uspeh ostvarili su Aleksandar Predke, Aleksej Sarana, Aleksandar Indjić, Robert Markuš i Velimir Ivić. Selektor je Miodrag Perunović, a trener reprezentacije Miloš Perunović.
Do titule šampiona Evrope, na takmičenju koje se održava u Budvi, Srbija je, iako rangirana tek na desetu poziciju, stigla pobedama nad Islandom, Italijom, Slovenijom, Hrvatskom, Rumunijom, Engleskom i Grčkom. Remi je zabeležen u duelu sa Jermenijom, a jedini poraz pretrpljen je od Nemačke.
Naše šahistkinje nisu uspele da se domognu nedelje pošto su poražene od srebrnog Azerbejdžana sa 3:1. Zlato su osvojile Bugarke, a bronzu Francuskinje. Još jednom je Teodora Injac bila sjajna na prvoj tabli, nadigrala je Gunaj Mamazadu, osvojila normu za muškog velemajstora i okitila se zlatnom medaljom za pojedinalni rezultat na prvoj tabli. Na drugoj, trećoj i četvrtoj tabli Velikić, Gajčin i Mandura propustile su priliku da ozbiljnije ugroze Fatalijevu, Bejdulajevu i Baladjajevu.
Naše devojke su na kraju završile na deobi 7. mesta sa Poljskom, po dodatnim kriterijumima su 8. što je za 7 mesta bolje od njihove startne pozicije po rejtingu. Tijana Mandura osvojila je zlatnu medalju za rezultat rezerve i normu za ženskog velemajstora. Selektorka reprezentacije je Alisa Marić, a trener Zoran Arsović.
FOTO – ŠSS
