VRATIMO IGRU DECI BEOGRADA – TREĆI DEO
(25.12.2023) – Kada pogledate slike iz tog perioda, možda ste imali jedno dete na tri odeljenja koje je bilo punije ili jednostavno snažnije građe, a kada muški deo populacije vidi slike iz vojske teško ćete naći, od Vardara pa do Triglava, nekog bucka. Sve su to momci standardne građe iz seoskih i gradskih sredina, veseli i nasmejani, kao likovi sa šljaštećih američkih reklama koje su tih decenija već postale svakodnevni deo naših života.
Raspad SFRJ doneo je ogromne trauma svim ljudima sa ovih prostora. Najgore su prošli oni u čijim dvorištima se vodio rat, ko je preživeo kretao je od početka, oni koji su pobegli na vreme takođe su kretali od početka, a mentalne posledice su došle i tek će doći na naplatu, prvo pojedično, a potom i sa aspekta celog društva. Ne treba zaboraviti sankcije i bombardovanje za stanovništvo Srbije, uz još puno loših stvari koje su se dešavale tih 90-tih godina, tako da ova izreka govori sve – hvala bogu da smo posle svega ovoga još i ostali normalni.
Međutim, glavna osobina čoveka je da se bori i da preživljava svaku situaciju. Bilo je i mnogo težih perioda za ovaj narod pa se išlo dalje, žrtava će na žalost uvek biti, kao i velikih prepreka koje će ljudi preskakati…ali deluje potpuno bizarno da je najnoviji izazov jedna mala, slatka, praktična stvar koja se zove – mobilni telefon.
Da li je moguće da će stanovnici Srbije pokleknuti od za mnoge najvećeg prijatelja, da će na prvi pogled, iako na daljinu, popraviti komunikaciju sa familijom i poznanicima, kvalitativno poboljšati svoje poslovne odnose, zapustiti svoju decu kupujući im mobilne telefone i praveći od njih nepokretne I neupotrebljive jedinke nesposobne za praktične izazove koje donosi život? Može, ali i ne mora da bude tako. U stvari neće biti sigurno još nekoliko decenija dok se nešto budu pitale generacije odrasle bez tehnoloških inovacija, pošto su njihovi životni stavovi još uvek zasnovani na pravim vrednostima i neposrednom komunikacijom sa okolinom. Moguće i da se preterano plašimo, ali već sada su detektovane pojave koje se brzo šire svetom i zahtevaju ozbiljnu pažnju.
Preterana upotreba mobilnih telefona i interneta kao oblik društvene otuđenosti već skoro trideset godina je prepoznata u Japanu kao hikikomori. Ovaj termin se koristi za ponašanje mladih osoba koje izbegavaju neposredni kontakt sa okolinom, povlače se iz socijalnih aktivnosti i bez obzira što koriste internet potpuno su nezainteresovane za svoje mesto u društvu. Kao uzrok se pojavljuje zavisnost od modernih tehnologija, otuđenost, medijska prezasićenost fikcijom i nametanje nerealnih kriterijuma umne i fizičke savršenosti. Prilično logično. Ako mesecima igrate igrice u kojima možete sve, ako ste nepobedivi, ako možete da vratite i popravite detalje, ako živite u svom virtuelnom svetu…stvaran svet oko vas postaje mesto nesigurnosti i straha zbog eventualnih grešaka ili nemogućnosti da dominirate, pa je najlakše isti izbegavati i uživati u svom malom kompjuteru.
Projekat Vratimo igru deci Beograda sufinansiran je sredstvima Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijata za informisanje.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
FOTO – OKS