ISTORIJAT OLIMPIJSKIH IGARA – Olimpijski plamen

Olimpijski plamen je, svakako, jedan od najvažnijih simbola Olimpijskih igara. On predstavlja večnu vatru, a simboliku „vuče“ iz Grčke mitologije. Po predanju, Prometej je sa Olimpa ukrao večnu vatru od Zevsa i poklonio je ljudima kako bi im olakšao svakodnevni život na Zemlji. Poštujući ovo predanje, drevni Grci su plamen održavali upaljenim celim tokom trajanja antičkih Olimpijskih igara.

Kada su u pitanju moderne Olimpijske igre, olimpijski plamen se prvi put pojavljuje na Olimpijadi u Amsterdamu 1928. godine. Tek od Olimpijskih igara u Berlinu 1936. godine plamen se, od Olimpije u Grčkoj pa do grada domaćina igara, prenosi štafetnim trčanjem.

Zanimljivo je istaći da je prva olimpijska baklja bila teška 460 grama i visoka 27 centimetara, a na svom putu od Olimpije do Berlina je prošla i kroz Beograd.

Postupak paljenja Olimpijskog plamena takođe odražava antički karakter. On se obavlja u Olimpiji uz pomoć sunčeve svetlosti i konkavnog ogledala. Sam postupak paljenja obavljaju žene odevene u odeću antičkih sveštenika boga Zevsa.

Jedan ciklus „putovanja“ olimpijskog plamena se završava postupkom paljenja Olimpijske vatre na stadionu grada domaćina Igara, a posebna čast pripada poslednjem nosiocu baklje, koji se ujedno naziva i palilac Olimpijskog plamena.

Činom paljena vatre Olimpijske igre se i zvanično smatraju otvorenim.

Projekat “Istorijat Olimpijskih Igara” sufinansiran je sredstvima Ministarstva kulture i informisanja Rebublike Srbije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.