“MALI ŠAMPIONI – KORONA 1:0” – Igor Ilić – OFK Zmajevi
Kao što svi znamo, pandemija virusa Covid – 19, traje već skoro pune dve godine. U tom periodu, korona se pojavljivala u više „talasa“. Pre pojave vakcina protiv ovog smrtonosnog virusa, prva na udaru i najugroženija populacija su bili najstariji pojedinci (iznad 65 godina starosti), kao i oni sa takozvanim „pridruženim“ bolestima. Nakon obavljene vakcinacije pomenute grupe ljudi, u sledećem „talasu“ „na red je došla“ mlađa populacija (od 30 do 65 godina starosti). Kako je i ona, dobrim delom imunizovana, korona virus je, početkom 2021. godine, počeo da prokužuje još mlađe pripadnike, kako domaće, tako i svetske populacije (osnovce i srednjoškolce). Svedoci smo da, ove jeseni, sve više najmlađih (pa čak i novorođenčadi) oboleva od raznih bolesti izazvanih ovim „opakim“ virusom, koji, po svemu sudeći, „ne bira svoju žrtvu“.
Kroz seriju tekstova koji slede, pokušaćemo (našim sugestijama, ličnim primerima, mišljenjima lekara i medicinskog osoblja, mišljenjima sportskih radnika, statističkim podacima itd.) da utičemo, pre svega, na roditelje dece srednjoškolskog i osnovnoškolskog uzrasta ali i na samu decu, da, poštovanjem osnovnih državno – propisanih epidemioloških mera, vrate svoje živote u „redovne tokove“. Pod „redovnim tokovima“, pre svega, podrazumevamo REDOVNO BAVLJENJE SPORTOM (rekreativno ili profesionalno) jer se, na taj način, najdelotvornije utiče na pravilan psiho – fizički razvoj mladeži ali se, sa druge strane, osnažuje njihov imuni sistem koji je, kao takav, otporniji na mnogobrojne virusne infekcije koje „vrebaju“ pa, samim tim, i na virus tipa Covid – 19.
Evo kako to sa decom radi, u okviru svoje škole sporta, i šta o celokupnoj situaciji misli gospodin Igor Ilić, inače i trener OFK ZMAJEVI:
„Pomenuta pandemija korona virusa je donela dosta problema, roditelji su se uplašili za zdravlje svoje dece i nisu hteli da ih šalju na treninge. Bilo je i hrabrih roditelja koji su slali decu na treninge. Mi, pred svaki trening, merimo deci temperaturu, treneri rade sa maskama. Deca su se polako opustila i počela da dolaze na treninge. Tako funkcionišemo i danas, izađemo napolje i treniramo kada je lepo vreme, zato što mislim da vazduh više prija deci i svima nama koji radimo sa njima, nego zatvoren prostor. Radimo i po grupama, nastojimo da ih ima manje i tako raspoređujemo decu.“
Da li se Vama dešavalo da deca prestanu sa treninzima i da se posle toga ne vrate?
„Kod nas su retki takvi slučajevi. Kod nas se većina dece vratila i nova su došla, u velikom broju.“
Roditelji se, pogotovo sada, kada korona virus napada i najmlađe, izuzetno plaše za zdravlje svoje dece. Kakvo je Vaše mišljenje o novonastaloj situaciji da roditelji sada, tokom takmičenja, ne bodre svoju decu sa tribina i koliko to utiče na napredak dece?
„Ovo je pravo pitanje. Deca su usredsređena na svoje trenere i slušaju svoje trenere i koncentracija im je veća. Ne slušaju roditelje na tribinama i rzultati toga su vidljivi, ne rezultatski, nego u sticanju samopouzdanja. Tada oni mogu da pokažu sve što znaju i sve što ih mi učimo. Neke kolege kažu da su deca izašla iz neke vrste stidljivosti i bila dodatno ohabrena prisustvom samo svojih trenera pa su, zbog toga, brže i bolje napredovala.“
Ovaj projekat sufinansiran je sredstvima ministarstva Kulture i informisanja republike Srbije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.