ISTORIJAT OLIMPIJSKIH IGARA – Istorijat OKS-a

Olimpijski komitet Srbije je imao turbulentnu istoriju, što ne čudi kada se uzmu u obzir sve države u okviru kojih je egzistirao.

Preteča OKS-a je SOK (Srpski olimpijski klub), osnovan 23. februara 1910. godine. On, posle još jedne promene naziva, konačno dobija ime Olimpijski komitet Srbije 1912. godine, kada je i primljen u MOK (Međunarodni olimpijski komitet) na Kongresu u Stokholmu. Po osnivanju Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca, pored toga što ponovo menja svoj naziv u Jugoslovenski olimpijski odbor, JOO dobija i novo sedište u Zagrebu. Već 1927. godine, ovoga puta JOK (Jugoslovenski olimpijski komitet), ponovo menja svoje sedište, vraćajući ga u Beograd. Po okončanju Drugog svetskog rata, tačnije od 1951. godine, Jugoslovenski olimpijski komitet ponovo postaje samostalan, a svoje ime zadržava do 3. aprila 2003. godine. Tada, u skladu sa promenom naziva države (Srbija i Crna Gora), on postaje OKSCG (Olimpijski komitet Srbije i Crne Gore). Dalje, 8. juna 2006. godine, raspadom državne zajednice Srbije i Crne Gore, OKSCG konačno ponovo postaje OKS, kakvo ime nosi i dan danas.

Kako je navedeno na zvaničnom sajtu Olimpijskog komiteta Srbije, OKS je, do sada, imao 6 članova MOK-a, 20 predsednika i 6 generalnih sekretara. Pored toga, MOK je 17 naših sportista i sportskih radnika odlikovao svojim najvišim priznanjem – „Olimpijskim ordenom“. Ne treba zaboraviti da je danas, OKS punopravni član MOK-a, ANOC-a, EOC-a, ICMG-a, ABNOC-a, EFPM-a i ENGSO-a.

Do sada najveća čast, ukazana našem olimpijskom komitetu (tada JOK-u), bila je poveravanje domaćistva 14. zimskih Olimpijskih igara, održanih u Sarajevu 1984. godine.

Projekat “Istorijat Olimpijskih Igara” sufinansiran je sredstvima Ministarstva kulture i informisanja Rebublike Srbije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.