ISTORIJAT OLIMPIJSKIH IGARA – Profesionalizam protiv amaterizma

Oslanjajući se na Kubertenovu viziju da sportisti na Olimpijskim igrama treba da se takmiče za čast i prestiž, a ne za novac, dugo vremena je, profesionalnim sportistima, bilo zabranjeno učešće na Igrama.

Iz potrebe za uspehom i dokazivanjem mnogi nacionalni savezi su pokušavali, pa i uspevali da na Olimpijade „prošvercuju“ sportiste koji su, baveći se sportom, zarađivali za život. Rezultati otkrivanja takvih slučajeva dovodili su do skandala manjih ili većih razmera, a neretko i do diskvalifikacija samih  takmičara. To se dešavalo od Olimpijskih igara u Stokholmu 1912. godine pa sve do osamdesetih i devedesetih godina dvadesetog veka.

S obzirom na sve češći slučaj bojkota Igara mnogih sportista pa i čitavih nacionalnih saveza pojedinih država, ključni ljudi Međunarodnog olimpijskog komiteta su zaključili da su Olimpijskim igrama potrebne brze i korenite promene. Jednom rečju, shvaćeno je da je profesionalizam preuzeo primat nad amaterizmom. Prvo značajnije popuštanje „starih“ pravila se desilo tokom osamdesetih godina prošlog veka. Konačni kraj amaterizma se simbolično poklapa sa Olimpijskim igrama 1992. godine održanim u Barseloni, učestvovanjem košarkaškog tima Sjedinjenih američkih država („Tim snova“), sastavljenog od profesionalnih košarkaša.

Zanimljivo je istaći da je olimpijski boks jedini sport u kome se, još uvek, ne takmiče profesionalci.

Projekat “Istorijat Olimpijskih Igara” sufinansiran je sredstvima Ministarstva kulture i informisanja Rebublike Srbije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.