IVAN GOLAC: DA SRBIJA IMA OZBILJNIJU ORGANIZACIJU-BILA BI PRVAK SVETA BAREM JEDNOM A EVROPSKI KAD GOD BI HTELA

Još uvek sumiramo utiske sa nedavno okončanog Svetskog prvenstva u Kataru. U izuzetno uzbudljivoj završnici Lionel Mesi konačno je odveo Argentinu do titule prvaka sveta i time istakao ozbiljnu kandidaturu za najboljeg fudbalera svih vremena.

Sa druge strane, opšti utisak je da je Srbija podbacila, a imali smo priliku i da gledamo pravu “marokansku bajku”. Jedno je sigurno – u Kataru nije manjkalo ni uzbuđenja ni iznenađenja. Zbog toga dešavanja sa prvog zimskog Mundijala zaslužuju podrobniju analizu, što je bilo sjajna prilika da razgovaramo sa legendarnim Ivanom Golcem.

Nekadašnji jugoslovenski fudbaler u karijeri je ostavio neizbrisiv pečat kao fudbaler, a zatim i trener Partizana. Uzgred, bio je jedan od prvih stranaca koji je nastupao u Ujedinjenom Kraljevstvu. Kao trener gajio je izuzetno napadački stil fudbala, a u Engleskoj je cenjen kao jedan od najvećih poznavaoca prilika u fudbalu.

Za početak, osvrnuo se na finale, po mnogima verovatno i najboljeg u istoriji svetskih prvenstava. Argentina je nakon neverovatne rezultatske i emotivne klackalice savladala Francusku i po treći put u istoriji osvojila titulu prvaka sveta. “Ovako neizvesno i dramatično finale ne pamtim ikad da je bilo, izuzetno, divno, lepo za fudbal ali mogu da zamislim kako je bilo trenerima i igračima, kakvi su to šokovi bili”, počeo je Golac razgovor za Meridian sport i potom dodao: “Reprezentacija koja je zaslužila da ga osvoji je dominirala, stigla do rezultata 2:0, i sve do 80. minuta Francuza nije bilo nigde a onda se ukazao taj neverovatni Mbape. Prosto u nekoliko minuta su postigli dva gola, što je bilo šok za Argentince, ali videla se odlučnost i spremnost kod njih da obavezno ponesu titulu kući, to im je bila davna želja, poslednji trofej su osvojili još ’86. godine kada im je genijalni Maradona doneo trofej. Dugo sam u fudbalu i ne pamtim ovakvo finale, ali ono je na kraju bilo upravo onakvo kakvo i zaslužuje ovo takmičenje.

DA LI JE MESI “GOAT”?

Lionel Mesi je osvajanjem “Boginje” u očima mnogih postao najveći igrač svih vremena ispred Dijega Armanda Maradone. Ipak naš sagovornik nije saglasan.

“To je tema o kojoj se već odavno priča. Lično, Maradona mi je među tri omiljena igrača uz Vinija Džonsona i Džordža Besta. Mesi je toliko toga postigao sa Barselonom, ali ne možete dovoditi u isti rang njih dvojicu. Maradona je odavno imao u svom posedu trofej koji je Mesi sada osvojio s Argentinom, Leo sigurno ulazi u kategoriju velikih i večnih igrača uz Maradonu”.

S druge strane Golac smatra da su njih dvojica verovatno najbolji fudbaleri svih vremena, ali otkriva i šta je to što ih razlikuje.

“Maradona je za razliku od Mesija uvek bio lider reprezentacije, mislim da je Argentina u kojoj je on igrao bila mnogo kvalitetnija od današnje. Mesi jeste bio pravi lider i vođa na ovom prvenstvu, razlikuje se od drugih velikih igrača ove generacije jer je ćutljiv, radan, skroman, on samo uživa u igri. Bilo bi možda ipak malo nerealno reći da je najbolji svih vremena, Maradona je osvojio Svetsko prvenstvo mnogo ranije u karijeri i to u vremenu kada je to bilo mnogo teže, kada je bilo mnogo kvalitetnijih igrača i reprezentacija”.

KOLAPS EVROPLJANA

Pored nastupa Argentine, našeg sagovornika, kao i ceo svet posebno je zaintrigirao sjajan turnir reprezentacije Maroka koja je bila najveće iznenađenje 22. Mundijala.

“Sigurno su najprijatnije iznenađenje, sam ulazak u polufinale je ogroman uspeh. Međutim ima još timova koji su ostavili sjajan utisak i stekle simpatije, Senegal, Kamerun, Japan, Južna Koreja, Ekvador, čak i Kostarika bez obzira što je prvu utakmicu izgubila. To je razlika između kontinenta gde se fudbal istinski voli i gde se živi za njega, za razliku od Evropljana koji su doživeli jedan totalni kolaps i raspad sistema.

“Argentinci, Brazilci i Nemci su meni lično bili prvi favorite za trofej uoči prvenstva. Belgijanci, Španci, Velšani su totalno podbacili takođe. Vi objektivno ne možete reći da je bilo koja evropska selekcija sa izuzetkom Hrvatske i Francuske pokazala da je ozbiljan takmac za trofej”.

Nekadašnji trener Partizana ističe i da nije iznenađenje što su afričke selekcije počele da ostvaruju zapaženije rezultate na svetskim prvenstvima.

“Afrikanci su fizički blagosloveni od strane Boga, neverovatni su, nedostaje im samo malo taktičkih postavki. To smo mi osetili protiv Kameruna. Iako smo vodili dva razlike, jednostavno njihov kapiten je u vazduhu sve lopte uzeo, paser, lider, daje golove, mi takvog igrača nemamo”.

“SRBIJI NEDOSTAJE MNOGO TOGA”

Golac se zatim osvrnuo na nastup Srbije na Mundijalu. Utisak je da su izabranici Dragana Stojkovića Piksija mogli da ostvare zapaženiji rezultat, ali da je uprkos kvalitetu igrača nedostajalo “ono nešto” za prolazak grupne faze.

“Mi se moramo suočiti samo sa sobom i priznati da nam nedostaje mnogo toga. Svaki selektor ima svoju taktiku, ali naša se pokazala kao nekvalitetna i gubitnička. Protiv Brazila rezultat od 2:0 je fantastičan jer je moglo da bude užasno. Na poluvremenu sam komentarisao utakmicu za ‘Radio Beograd’ i verujte rekao sam da bih odmah potpisao da se utakmica završi 0:0, jer sam znao šta sledi. Mi nismo bili ravnopravan rival uopšte u drugom poluvremenu, a po krilu su njihovi napadači lako prolazili”.

Problem vidi u postavci naše selekcije, najpre u formaciji sa tri štopera koja po njegovom mišljenju ne odgovara modernim postulatima igre.

“Igrati bez bekova u modernom fudbalu gde se igra bazira na stvaranju i eksploatisanju prostora iz odbrane i sredine je besmisleno. Svaka zdrava selekcija igru svoju zasniva na bočnim igračima. Kada imate te bočne igrače jake imate i jaku sredinu i ozbiljan napad, jer njihovim dolaskom u sredinu i napad imate igrača više”.

NEDOSTATAK KOMUNIKACIJE NAJVEĆI PROBLEM

Ivanovi savremenici sećaju se njegovog mandata u Partizanu (1989 – 1990) kao perioda u kojem su crno-beli igrali najofanzivniji fudbal u istoriji uvek igrajući na “gol više”. Isti epiteti krase i Piksijevu Srbiju. Zbog toga smo ga upitali: “Kako biste vi postavili igru reprezentaciju da ste selektor”?

“Ja sam i kao igrač i kao trener uvek igrao na gol više, ali nikada nisam toliko zanemarivao svoj gol. Znači napadamo sa 5-6 igrača, branimo se sa osam. Takav stil igre zahteva dosta vremena da se pripremi, morate imati sinhronizovanu zadnju liniju, sredinu terena i špic. Tu mora da bude toliko razumevanja i osećaja između igrača. Ono što se nama dogodilo protiv Kameruna ne može da se desi ni pionirima. Da imate 40 metara razmak između igrača, da igrate na ofsajd, to je prosto nezamislivo. U svakoj situaciji vi morate imati četiri igrača u odbrani. Šta to znači – može biti 3-1 iza, ili 4-1, idete u napad sa pet, ali imate iza obezbeđenje onda sa šest igrača, naravno uz fleksibilnost”, rekao je Golac i istakao da je najveći problem na toj utakmici bio nedostatak komunikacije:

“Evidentno je bilo da naši igrači nemaju dobru komunikaciju, što jeste iznenađenje s obzirom da igraju po velikim evropskim klubovima. Da dođete u situaciju da vam je razmak između dva centralna beka 40 metara to je nedopustivo. Protiv Kameruna to nikako nije dobro funkcionisalo.
Ja lično volim jaku odbranu ali sa maksimalnom slobodom u sredini i u špicu. Može da se organizuje i spremi ekipa koja će stalno napadati sa bar četiri igrača, ali je potrebno da postoji pravovremeno zatvaranje i komunikacija”.

Naveo je i pozitivan primer – Argentinu.

“Na primer Argentinci su to fantastično uradili u finalu. Uvek su Mbapea imali u sendviču, jedan mu je igrač bio na pola metra, a drugi iza njega na metar, i bio je potpuno odsečen od lopte sve do onog jedanaesterca. Posle je usledio onaj fantastičan volej nakon duplog pasa, ali do tog trenutka Argentina je taktički igrala besprekorno do tog 80. Minuta. Potpuno su isključili iz igre dva najopasnija igrača, Mbapea i Dembelea a centarfor bez adekvatnog servisa bočnih igrača je “mrtav igrač”.

ŠTA TO IMA HRVATSKA, A NEMA SRBIJA?

Zbog čega je Hrvatska ostvarila toliko bolji rezultat od Srbije? FOTO: Guliver

S druge strane, Hrvatska je nakon Mundijala u Rusiji 2018. godine i na prvenstvu u Kataru pokazala da spada u sam krem svetskog fudbala. Gledajući sastav obe selekcije, teško je ne primetiti da je Srbija po kvalitetu gotovo izjednačena sa “kockastima”.

“Ako ne i bolja. Hajde da analiziramo linije i igrače obe ekipe. Hrvatska ima dva beka, dva igrača kakve mi prosto nemamo, Gvardiola i Juranovića na desnom beku. On (Juranović) je protiv Brazila odigrao fantastičnu utakmicu. Mi nemamo Luku Modrića. On je ozbiljna priča, motor, pravi lider, nosilac igre jednog Real Madrida, Kovačić je mašina… Gde kod nas vidite lidera? Kada ekipa trokira, pada, onda se pojavljuje lider, a kada ekipi ide dobro onda su svi lideri, onda je lako”, rekao je srpski trener i nastavio:

“Mi nemamo ni jednog Kovačića koji će biti lider na sledećem Svetskom prvenstvu. Dva polufinala u poslednja dva takmičenja. Znači dve najuspešnije selekcije na ta dva takmičenja su Francuzi i Hrvati. Kod nas postoji jedan teret očekivanja koji nema uporište u realnosti. Mi nemamo organizaciju na velikom planu. Kamo sreće da smo mi bili u osmini finala na nekom od prošlih prvenstava. Mi stalno pričamo da je uspeh otići na prvenstvo, ali to se podrazumeva po meni. Meni se čini da mi imamo taj problem u organizaciji celokupnoj koji je za sada nerešiv i nedokučiv” rekao je Golac i dodao:

“Mi da smo imali ozbiljniju organizaciju od 1930-e na ovamo mi smo morali barem jednom da budemo svetski prvaci, a evropski kad smo hteli!”, zaključio je priču za Meridian sport Ivan Golac.

FOTO: PRINTSCREEN YOUTUBE