“LEGENDARNI OLIMPIJCI – VEČITA INSPIRACIJA” – Milorad Čavić
Deca i mladi naraštaji sve više slobodnog vremena provode za računarima, mobilnim telefonima, tabletima i ostalim uređajima, koji su proizvod „tehnološke revolucije i napredka“, „surfujući“ na društvenim mrežama ili igrajući „igrice“. Na taj način, vrlo često, a da toga nisu ni svesni, izuzetno loše utiču na svoje fizičko i mentalno zdravlje. Kako bismo ih motivisali da što više slobodnog vremena provode napolju, beveći se nekim sportom ili sportskom aktivnošću (profesionalno ili rekreativno), podsetićemo ih na ostvarene uspehe i postignute sportske rezultate nekih od najuspešnijih pojedinaca i ekipa u istoriji sporta, kako domaćeg, tako i stranog. Posebno ćemo se osvrnuti na Olimpijske igre, kao najveću svetsku smotru sporta, jer čvrsto verujemo da su „Legendarni olimpijci – večita inspiracija“. Trudićemo se da, kroz pomenute uspehe i rezultate, predstavimo što više sportova i sportskih disciplina.
Iako je od Olimpijskih Igara u Pekingu održanih 2008. godine prošlo punih 13 godina, verujemo da ih niko, od naših ljubitelja sporta, nije zaboravio. Tu, pre svega, mislimo na učešće našeg najboljeg plivača svih vremena, Milorada Čavića, i na njegovu trku u disciplini „100 m delfin stilom“. Glavni rival našem plivaču u finalu ove discipline, bio je Amerikanac Majkl Felps, najtrofejniji plivač na Olimpijadama i jedan od najtrofejnijih sportista u istoriji Olimpijskih Igara. Bez obzira na renome protivnika, a s obzirom na tadašnju formu, Čavić je, kako sam tvrdi, sebe smatrao favoritom. Pored napornih i dugotrajnih priprema (dve godine) odlično odrađenih, Čavić je i u samu finalnu trku ušao „pun“ samopouzdanja i vere u uspeh. Iako je prvi doplivao do cilja, osvojio je „samo“ srebrnu medalju. Zlato je pripalo Majkl Felpsu. Taj apsurd se dogodio jer je, tadašnja zvanična kompanija za merenje vremena, „Omega“ ustanovila da je amerikanac bio brži za jednu stotinku. Premda se na usporenom snimku odmah videlo drugačije, „Omegi“ je trebalo čitavih 8 godina da prizna grešku. Obrazloženje ovakve odluke se vidi i u oficijalnom objašnjenju:
„Postoji velika, velika, velika razlika između dodirivanja ploče (kojom se meri vreme dolaska do cilja) i njenog aktiviranja guranjem. Sigurno je, a to snimak potvrđuje, da je Čavić pipnuo ploču pre Felpsa, ali on je ka ploči ‘klizio’ kroz vodu, dok je Felps ploču ‘napao’… a razlika između njih je stvarno bila jedna stotinka. Svi pokazatelji našeg sistema to pokazuju.”
O “nepopravljivom” sportskom duhu Milorada Čavića svedoči i njegov današnji osvrt na nemili događaj ali i na istorijski uspeh koji je postigao za našu zemlju, a koji treba da bude “zvezda vodilja” mladim sportistima i budućim šampionima.
“Teško je kada izgubiš za stotinku. Ali, izgubio sam od najboljeg plivača u istoriji u trci koju je ceo svet gledao. Drago mi je što su svi mislili da sam bio prvi. Ipak, sreća zbog osvojene medalje je sve nadjačala. Ispunio sam cilj. Od čoveka koji je skoro bio odustao od plivanja, za 18 meseci sam napravio čudesan napredak. Mogao sam da budem taj koji je srušio Felpsove snove, nisam uspeo ali i srebro je dovoljno sjajno.”
Ovaj projekat sufinansiran je sredstvima ministarstva Kulture i informisanja republike Srbije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.