“MALI ŠAMPIONI – KORONA 1:0” – Fizičko vaspitanje dece tokom korone
Kao što svi znamo, pandemija virusa Covid – 19, traje već skoro pune dve godine. U tom periodu, korona se pojavljivala u više „talasa“. Pre pojave vakcina protiv ovog smrtonosnog virusa, prva na udaru i najugroženija populacija su bili najstariji pojedinci (iznad 65 godina starosti), kao i oni sa takozvanim „pridruženim“ bolestima. Nakon obavljene vakcinacije pomenute grupe ljudi, u sledećem „talasu“ „na red je došla“ mlađa populacija (od 30 do 65 godina starosti). Kako je i ona, dobrim delom imunizovana, korona virus je, početkom 2021. godine, počeo da prokužuje još mlađe pripadnike, kako domaće, tako i svetske populacije (osnovce i srednjoškolce). Svedoci smo da, ove jeseni, sve više najmlađih (pa čak i novorođenčadi) oboleva od raznih bolesti izazvanih ovim „opakim“ virusom, koji, po svemu sudeći, „ne bira svoju žrtvu“.
Kroz seriju tekstova koji slede, pokušaćemo (našim sugestijama, ličnim primerima, mišljenjima lekara i medicinskog osoblja, mišljenjima sportskih radnika, statističkim podacima itd.) da utičemo, pre svega, na roditelje dece srednjoškolskog i osnovnoškolskog uzrasta ali i na samu decu, da, poštovanjem osnovnih državno – propisanih epidemioloških mera, vrate svoje živote u „redovne tokove“. Pod „redovnim tokovima“, pre svega, podrazumevamo REDOVNO BAVLJENJE SPORTOM (rekreativno ili profesionalno) jer se, na taj način, najdelotvornije utiče na pravilan psiho – fizički razvoj mladeži ali se, sa druge strane, osnažuje njiho imuni sistem koji je, kao takav, otporniji na mnogobrojne virusne infekcije koje „vrebaju“ pa, samim tim, i na virus tipa Covid – 19.
Razgovarali smo sa profesorima fizičkog vaspitanja u osnovnim školama širom Srbije. Oni su za naš portal izneli svoja mišljenja i zapažanja o tome koliko je i na koji način je aktuelna pandemija virusa Covid – 19 uticala na decu školskog uzrasta. Takođe su dali i svoje preporuke kako deca treba da se ponašaju i žive u doba korone, a da, pritom, ostanu fizički aktivna, što je preduslov i za njihov zdrav psihički razvoj.
Činjenica je da se deca manje kreću, da su, htela to ili ne, više vezana za kuću, za kompjutere, mobilne telefone jer, na taj način,neretko, prate i nastavu. Kako će se to odraziti na njihov fizički razvoj?
Dobro znamo da je fizička aktivnost veoma značajna u dečijem uzrastu jer nedostatak iste može da proizvede različite probleme, kao što su: povećanje telesne mase, opuštanje mišića, probleme sa cirkulacijom, pogoršanje hroničnih oboljenja, ukoliko ih ima. Sa druge strane, na žalost, može da dođe i do psihičkih problema – blažih oblika depresija i anksioznosti. Znamo da je u protekle, sada već skoro pune dve godine,nastava bila ili jeste redukovana, bilo da se radi – lo o skraćenom modelu ili kombinovanom vidu nastave. To je, u jednom period, praktično, značilo da su deca svaku drugu nedelju bila u školi, a časovi su trajali po pola sata, što za sobom povlači zabrinjavajuću činjenicu da je obavezna fizička aktivnost, propisana planom i programom, deci bila smanjena za 50%. Opšte je mišljenje da, sa zdravstvenog aspekta, deca treba i moraju da vežbaju, pa makar i kod kuće. Samo na taj način njihov organizam može da nastavi sa pravilnim rastom i razvojem.
Znamo da na pojedinim televizijskim programima decaimaju vežbe koje treba da rade. Kako to komentarišete, da li je to dovoljno za njih u toku nedelje da vežbaju?
Znate kako. Neka preporuka je da bi dete trebalo da vežba najmanje 60 minuta na dan, a najbolje bi bilo kad bi, te aktivnosti, moglo da upražnjava dva puta na dan. To što se deci prezentuje sa platformi, ona bi mogla da nadograde i sama, jer to mogu da prate preko interneta, na mobilnim telefonima, tako da, ko stvarno hoće, može da vežba i u kućnim uslovima. Deca mogu da se snađu što se tiče potrebnog prostora, a i što se tiče sprava za vežbanje. U koliko nemaju tegove, mogu da koriste flaše sa vodom ili neki drugi adekvatni predmet. Napominjemo, ako kod dece postoji želja za fizičkom aktivnošću, ona mogu da vežbaju i u trenutnim okolnostima. Zdravije je da to rade napolju, na svežem vazduhu ali nije štetno da vežbaju i kod svoje kuće.
Šta bi ste preporučili roditeljima u ovoj situaciji? Svi znaju da to nekim roditeljima napravi situaciju da im deca previše sede pored kompjutera i za mobilnim telefonom. Koje su to vežbe koje deca, posle dugog perioda sedenja i neaktivnosti, treba da rade, kako bi se vratila u formu?
To bi mogle da budu različite vrste vežbi. Na primer: vežbe jačanja i snage, kod kojih deca koriste sopstvenu težinu (sklekovi, čučnjevi, izdržaji, propadanja), uz pomoć nekih manjih opterećenja. Sa druge strane, to mogu da budu i neke vežbe ravnoteže – premeštanje ravnoteže sa jedne noge na drugu, pravljenje zvezde, korišćenje nekih elemenata pilatesa…Kada su u pitanju vežbe kondicije, gde mi organizam snabdevamo većom količinom kiseonika, to su: lagano trčanje u mesto, odnosno sve vrste aerobnih vežbi blažeg karaktera. Mi smo te programe vežbi i koncipirali da idu od lakših ka težim, kako bi deca postepeno prilagodila njima, posle neaktivnog perioda.
Ovaj projekat sufinansiran je sredstvima ministarstva Kulture i informisanja republike Srbije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.