SPORTSKE LEGENDE BEOGRADA – PAVLE KOMNENOVIĆ

(31.12.2022) – Čak i oni koji ne prate pomno automobilizam, na pomen imena Pavla Komnenovića ne ostaju ravnodušni. Popularni Paja je jedan od najpoznatijih automobilista, ne samo Beograda, već i one stare Jugoslavije, a potom i svih ostalih država nastalih na prelazu ka današnjoj Srbiji.

Komnenović je rođen 1952. godine, od oca Danila i majke Vere. Beogradsko dete izučilo je gimnaziju i kasnije radilo kao kontrolor letenja, ali njegov pravi i jedini život su oduvek bile trke.

Sportski je stasao u čuvenoj „Prokletoj avliji“, dvorištu između Bulevara revolucije broj 24 i Lazarevićeve ulice. Tu je bila „trkačka centrala“ ondašnjeg Beograda, gde su znanje i iskustvo sticali, ali i na mlađe prenosili, Bata Nađ, braća Janković, Dragan Kreča, Miroljub Kujbuš, Boško Marković i naravno Pavle Komnenović.

Čuveni Paja debitovao je 1971. godine, i to na reliju, naravno u legendarnom „fići“, kao član tada neprikosnovenog kluba „Akademac“. Već 1973. godine osvaja prvu šampionsku titulu, sa samo 21 godinom, i tada kreće serijal uspeha, što na reliju, što na kružnim i brdskim trkama.

Na kraju karijere ostaće zapisano da je Komnenović osvojio dve prestižne Zlatne kacige, čak 16 šampionskih zvanja, 14 vicešampionskih titula i 10 bronzanih odličija, uz približno 400 pehara u kolekciji! Uspeo je čak da 1994. godine postane i šampion Čehoslovačke u jednom moćnom „BMW M3“, svom do danas verovatno omiljenom automobilu s pogonom na zadnje točkove, stil koji je Paja najviše voleo.

Posle uvodnih sezona u „Akademcu“, usledio je poziv „Crvene zvezde“, gde se dokazao u raznim modelima i grupama „zastava 101“ i „jugo 65“. I danas se pamte sjajni okršaji s velikanima nekadašnje nam države, kao što su Tihomir Filipović, Jovica Paliković, Goran Štrok, Dagmar Šuster, Matijaž Tomlje, a kasnije Milun Vesnić, Željko Banićević, Goran Asanović, Franjo Kunčer…

Kada je na domaćim stazama osvojio sve što se osvojiti može, Komnenović se oprobao i van granica zemlje, u teška vremena sankcija i besparice. Pomenuti „BMW M3“, iz čuvene štale Zakspid, bio je samo prvi korak na međunarodnoj pozornici, gde je odmah trijumfovao, u tandemu sa Tanasijem Kuvaljom i Miodragom Đelmašom. Pošto se profilisao kao jako brz vozač i veliki profesionalac, usledio je prelazak u čuveni italijanski „Džoli tim“, gde je vozio legendarni „Ferari F40“, poslednje remek delo tradicionalne automobilske industrije, bez elektronskih pomagala. Čak 650 „konja“ sirove snage, koje je Komnenović ubrzo majstorski „krotio“, deleći kokpit sa čuvenim Italijanom Lukom Drudijem, kasnije višestrukim pobednikom najveće trke, 24 časa Le Mana!

Najsvetliji deo karijere bio je iskorak u Porše Super kup, koji je i tada, ali i danas, „predigra“ evropskim trkama Formule 1. Stigao je tada u Kup na poziv našeg Andreja Kulundžića, tadašnje zvezde u usponu, koji je od malih nogu stasavao uz poznatog trkača, oca Marjana, i naravno Komnenovića. Vozio je šest trka 1995. godine, u konkurenciji 35 do 40 potpuni jednakih „Poršea 911“, gde recimo 10 najbržih završi trku u okviru jedne ili dve sekunde! U takvoj konkurenciji Komnenović upisuje osmo mesto kao najbolji, a 12. poziciju kao „najlošiji“ plasman, i konačno 10 mesto u Šampionatu. Rezultati za istorijske almanahe, bez obzira što u nas Srba ukoliko nisi „makar prvi“, kao da nisi nigde ni učestvovao…

Te 1996. godine usledio je povratak na domaće staze, uz pomoć Rafinerije Modriča nabavljena je „monstruozna“ mašina nove klase, nazvane ST (superturizmo). Ta „Alfa Romeo 155 ST“ bila je sprava sirove snage, a trke su dobile nekadašnji sjaj, što po konkurentnosti, što po broju publike kraj staze. Nakon desetak sezona neprestanih okršaja za pamćenje, Komnenović je polako redukovao svoj program, pripremajući se za „trkačku penziju“. Trka u Novom Sadu 2014. godine bila mu je poslednja, barem je tako mislio. Na nagovor prijatelja, 22. jula 2017. seda u jedan „Reno klio“ na Beogradskom reliju, i to sa mladom suvozačicom, Natašom Tunguz. Bila je to zvanično poslednja trka jedne blistave karijere, na stazi i van nje, i to baš na reliju, u disciplini kojm je počela njegova karijera.

Pored majstorija na stazi, Pavle Komnenović planio je harizmom, obrazovanjem i manirima i van nje. Zato ga i danas prati glas da je najveći smeker među trkačima. Ta svestranost ga je odvela i u filmske vode, i to u nekoliko navrata. Upravo je Komnenović bio dubler Dragana Gage Nikolića u scenama trkanja u čuvenom filmu Nacionalna klasa, reditelja Gorana Markovića.

Ipak, najdraža uloga mu je dubliranje scena urbane priče „Beogradskog fantoma“ snimane za potrebe filma „Davitelj protiv davitelja“, kad je izvodio vratolomije oko Trga Slavija, baš kao i nekadašnji Fantom u svom „Poršeu“.

Majstor trkanja i šmeker se ne postaje, s tim se čovek rađa. Baš kao što je to slučaj sa Komnenovićem, zbog čega će popularni Paja biti večna sportska legenda prestonog grada.

Projekat Sportske legende Beograda sufinansiran je sredstvima Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijata za kulturu.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

FOTO: PRIVATNA ARHIVA – IGOR MARKOVIĆ