VRATIMO IGRU DECI BEOGRADA – DESETI DEO
(28.12.2023) – Iako internet ima pozitivne efekte na društvo, uzrokovao je brigu vezanu za ugrožavanje privatnosti kroz internet kriminal, pornografiju i ostale negativne vidove uticaja. Njegova laka dostupnost podrazumeva veće rizike i opasnosti za mlade naspram drugih formi medija. Deci se putem interneta nude sadržaji tipa: kriminal, seks, glamur, intrige i slični sadržaji koji veoma negativno utiču na formiranje ličnosti.
Manje je sadržaja koji su vaspitno-obrazovnog karaktera u kojima učestvuju sama deca i nadmeću se svojim znanjem, sadržaja u kojima deca kreiraju program i obrađuju one teme koje su im zanimljive nasuprot zabavno-lakih sadržaja.
Da bi povećali svoju posećenost, internet sajtovi se ne uzdržavaju od objavljivanja priloga o zločinu o maloletnicima i generalno sadržaja koji su prepuni kriminala i krvi, iako su upoznati sa činjenicom da takva količina negativnosti može da utiče na razvoj maloletničke delikvencije. Problem leži u tome što novi idoli nisu više hrabre i moralne, nego nemoralne, primitivne i proste osobe, uglavnom bogate i zapažene na polju estrade i glamura. U najekstremnijem slučaju lajkove dobijaju i ubice, pošto dobar deo mladih sa jedne strane izgleda ne razume da je svaki izlazak na internet zabeležen i proverljiv, dok drugi ohrabreni pričom o dečijim pravima ne shvataju da to nije neograničen pojam, kao i da takođe postoje i obaveze. Generalno ljudi ne razumeju da su nove tehnologije izmišljene zbog kontrole mase.
U poznatoj studiji alijanse za detinjstvo “Fools Gold” navodi se širok spektar potencijalnih rizika i razvojno ometajućih faktora koje digitalne tehnologije mogu da imaju na predškolsku decu, uključujući zdravstvene rizike kao što su telesni deformiteti, očni problem, gojaznost I elektromagnetna radijacija, nedostatak motivacije i samokontrole, emocionalna otuđenost I socijalna izolovanost, nedostatak kreativnosti, osiromašeni jezik i loša koncentracija.
Pored ovih, posledice mogu biti i prikrivene kao što je stvaranje loše slike o sebi, formiranje polnog identiteta i odnos prema seksualnosti.
U poslednje vreme značajno je prisutna i prokrastinacija ili odlaganje obaveza. Da budemo iskreni, retko ko od školaraca kod nas je maksimalno fokusiran na svoje obaveze, ali uz kakvu-takvu organizaciju stiže da ih realizuje. Opsesija igricama, gledanje videa na Jutjubu ili stotina kratkih rilsova na Instagramu ili Fejsbuku, dovode do toga da sate i sate, umesto da rade bilo šta drugo uključujući i učenje, školarci provode u zabavnom trošenju vremena bez ikakvog korisnog efekta.
Kada je reč o izlaganju dece i mladih na internetu u Republici Srbiji, u izveštaju UNICEF-a piše da se 62% starijih i 84% srednjoškolaca barem jedanput izložilo nekom od rizika na internetu. Osnovni oblici rizičnog ponašanja jesu deljenje ličnih podataka, komunikacija i susreti sa nepoznatim osobama. Najčešće rizično ponašanje bilo je prihvatanje poziva za prijateljstvo na društvenim mrežama od nepoznatih osoba (43% starijih I 71% srednjoškolaca).
Projekat Vratimo igru deci Beograda sufinansiran je sredstvima Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijata za informisanje.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
FOTO – PRIVATNA ARHIVA