VRATIMO IGRU DECI BEOGRADA – DRUGI DEO
(24.12.2023) – Život u tadašnjoj FNRJ, pa potom SFRJ bio je takav da je najveći deo stanovništva bio sličnog imovinskog stanja, polako su se pojavljivali u široj upotrebi gramofoni, ploče, mašine za pranje veša, kola…ljudi su se mnogo više kretali i broj gojaznih, posebno kod mladih, bio je dobrano ispod 10%.
Kada pogledate slike iz tog perioda ili detalje iz nekih filmova, retko ćete videti ugojene osobe. Porodice su bile veće, bilo je više mladih nego starijih ljudi, a bolesti koje su postojale najmanje su bile uzrokovane fizičkom neaktivnosću ili prekomernom ishranom.
Slabo razvijena privreda posleratne Jugoslavije, manji broj stručnih kadrova i neadekvatna industrijalizacija počinju da prave problem tadašnjem političkom vrhu i donosi se lukava i praktična odluka da se sredinom 60-tih godina otvaraju granice, svako ko želi može da dobije pasoš i građani odlaze na rad u inostranstvo. U roku od desetak godina stvari počinju da se menjaju, ogroman priliv novca stiže od gastarbajtera, stanovništvo bolje živi i duh zapadnog načina života postaje deo naše svakodnevnice. U poslednjim decenijama 20. veka stvari se ubrzano menjaju, sve biva drugačije, a bez obzira na ratove i sankcije Srbija prihvata sve novitete na svetskoj tehnološkoj sceni.
Naravno da ništa nije 100%, pa se tako ni-u-jednom trenutku ove zemlje nisu svi bavili sportom ili bilo kakvom fizičkom aktivnošću, ali je taj procenat ipak bio mali. Teško je očekivati da takvi budući roditelji vaspitavaju svoju decu u sportskom duhu ili da ih animiraju u tom smeru, ali mislim da ni najveći pesimisti nisu očekivali, imajući u vidu veći deo aktivne populacije, da zdravstveni status dece u Srbiji posle dve decenije 21. veka bude na tako zastrašujuće lošem nivou. Jer, prema sprovedenim istraživanjima u ovom trenutku, na kraju 2023. godine, skoro 70% mladih do 18 godina ima problem sa kičmom, a jasno je da ovaj deformitet povlači sa sobom vremenom i mnoge druge zdravstvene probleme i bolesti.
Stepen odgovornosti liči na partiju stonog tenisa gde se loptica prebacuje sa jedne institucije na drugu, a kako to obično biva istina je negde na sredini. Mnogi će reći sve počinje iz porodice i to je potpuno tačno, jer roditelji ili staraoci su ti koji nas uče elementarnim životnim stvarima – vaspitanju, komunikaciji i ponašanju. Fizički aktivniji roditelji će na taj način odgajati potomke, ali ima dosta slučajeva, posebno u prošlosti, da su se deca sama zainteresovala za bavljenje nekim sportom bez uticaja iz kuće.
Okolina takođe ima bitan uticaj jer ako se vaši drugovi bave nekim sportom logično je da i vas povuku sa sobom, pošto je u ranom uzrastu sve lakše u grupi. Jedna stvar, koju smo već pominjali na početku, je vrlo bitna. U najvećem delu prošlog veka mladi nisu imali preterano širok izbor zanimacije van škole i većina slobodnog vremena odlazila je na igru sa loptom, trčanje, skakanje, preskakanje prepreka i tome slično. Postojale su i igre za stolom kao što je šah, karte, domine, mice, ne ljuti se čoveče, ali tek u starijim godinama puberteta. Uglavnom se svuda išlo peške i manji deo dece je koristio prevoz, tako da, hteli vi ili ne, non stop ste bili u nekom pokretu i kretanju.
Projekat Vratimo igru deci Beograda sufinansiran je sredstvima Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijata za informisanje.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
FOTO – PRIVATNA ARHIVA