“LEGENDARNI OLIMPIJCI – VEČITA INSPIRACIJA” – Džesi Ovens
Deca i mladi naraštaji sve više slobodnog vremena provode za računarima, mobilnim telefonima, tabletima i ostalim uređajima, koji su proizvod „tehnološke revolucije i napredka“, „surfujući“ na društvenim mrežama ili igrajući „igrice“. Na taj način, vrlo često, a da toga nisu ni svesni, izuzetno loše utiču na svoje fizičko i mentalno zdravlje. Kako bismo ih motivisali da što više slobodnog vremena provode napolju, beveći se nekim sportom ili sportskom aktivnošću (profesionalno ili rekreativno), podsetićemo ih na ostvarene uspehe i postignute sportske rezultate nekih od najuspešnijih pojedinaca i ekipa u istoriji sporta, kako domaćeg, tako i stranog. Posebno ćemo se osvrnuti na Olimpijske igre, kao najveću svetsku smotru sporta, jer čvrsto verujemo da su „Legendarni olimpijci – večita inspiracija“. Trudićemo se da, kroz pomenute uspehe i rezultate, predstavimo što više sportova i sportskih disciplina.
Džejms Klivlend Ovens, poznatiji pod imenom Džesi Ovens, bio je američki atletičar i jedan od najboljih atletičara sveta ikada. Takmičio se u sprinterskim disciplinama (100m, 200m i štafeti 4 x 100m), kao i u skoku u dalj.
Premda je učestvovao na samo jednim Olimpijskim Igrama, održanim u Berlinu 1936. godine, i to mu je bilo dovoljno da uđe u legendu atletskog i svetskog sporta u opšte. Naime, na pomenutoj Olimpijadi, Ovens je osvojio zlatne medalje (ukupno 4) u svakoj disciplini u kojoj se nadmetao. Njegovo dostignuće je za druge atletičare bilo nedostižno punih 48 godina, kada je njegov uspeh ponovio, isto Amerikanac, legendarni Karl Luis.
Mit o Džesiju Ovensu, pored sjajnih sportskih razultata, napravio je i, niko drugi, do vođa nacističke Nemačke, Adolf Hitler. Htler je organizovao Olimpijske Igre u Berlinu kako bi, i u sportskom smislu, dokazao superiornost nemačkog naroda odnosno dominaciju arijevske rase nad ostatkom čovečanstva. Planove mu je, međutim, pokvario upravo Džesi Ovens, odnevši pobede u pomenutim disciplinama. Navodno, prilikom svečanosti uručenja medalja i prolaska pored svečane lože, Hitler nije čestitao ovom Afroamerikancu na postignutim uspesima, ne pruživši mu ruku u znak pozdrava. Sa druge strane, u svojoj autobiografiji pod nazivom „The Jesse Owens Story“ sam Ovens demantuje ovakva mišljenja obrazloženjem: „Kad sam prošao pored Kancelara on je ustao, mahnuo mi je rukom, a ja sam mu odmahnuo.“
Ono što je posebno zanimljivo istaći je i činjenica da, Džesi Ovens, nije uživao poštovanje i naklonost ni tadašnjeg predsednika SAD-a, Frenklina Ruzvelta. S obzirom da je u to vreme (1936.) izborna kampanja za predsednika Amerike bila u punom jeku, a procena Ruzvelta takva da, zbog eventualnog nedostatka glasova u južnim državama može izgubiti predsedničke izbore, on se odlučio da, uprkos tradiciji, Afroamerikanca Džesija Ovensa, ne primi u Belu kuću i time mu oda počast za postignute rezultate na upravo završenim Olimpijskim Igrama. Ovensa je ovakav potez duboko razočarao pa je kasnije isticao da je Ruzvelt bio taj koji ga je ponizio, a ne Hitler.
Po završetku profesionalne sportske karijere Džesi Ovens je, na neki način, ostao u sportu ali komercijalnog karaktera, snimajući razne reklamne spotove. Na žalost, od toga, kao i od sporta, nije bilo velike finansijske koristi, tako da je živeo ispod proseka.
Ova istinska sportska legenda nas je prerano napustila 1980. godine, u 66. godini života.
Ovaj projekat sufinansiran je sredstvima ministarstva Kulture i informisanja republike Srbije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.