“MALI ŠAMPIONI – KORONA 1:0” – Loša strana društvenih mreža – drugi deo

Kao što svi znamo, pandemija virusa Covid – 19, traje već skoro pune dve godine. U tom periodu, korona se pojavljivala u više „talasa“. Pre pojave vakcina protiv ovog smrtonosnog virusa, prva na udaru i najugroženija populacija su bili najstariji pojedinci (iznad 65 godina starosti), kao i oni sa takozvanim „pridruženim“ bolestima. Nakon obavljene vakcinacije pomenute grupe ljudi, u sledećem „talasu“ „na red je došla“ mlađa populacija (od 30 do 65 godina starosti). Kako je i ona, dobrim delom imunizovana, korona virus je, početkom 2021. godine, počeo da prokužuje još mlađe pripadnike, kako domaće, tako i svetske populacije (osnovce i srednjoškolce). Svedoci smo da, ove jeseni, sve više najmlađih (pa čak i novorođenčadi) oboleva od raznih bolesti izazvanih ovim „opakim“ virusom, koji, po svemu sudeći, „ne bira svoju žrtvu“.

Kroz seriju tekstova koji slede, pokušaćemo (našim sugestijama, ličnim primerima, mišljenjima lekara i medicinskog osoblja, mišljenjima sportskih radnika, statističkim podacima itd.) da utičemo, pre svega, na roditelje dece srednjoškolskog i osnovnoškolskog uzrasta ali i na samu decu, da, poštovanjem osnovnih državno – propisanih epidemioloških mera, vrate svoje živote u „redovne tokove“. Pod „redovnim tokovima“, pre svega, podrazumevamo REDOVNO BAVLJENJE SPORTOM (rekreativno ili profesionalno) jer se, na taj način, najdelotvornije utiče na pravilan psiho – fizički razvoj mladeži ali se, sa druge strane, osnažuje njihov imuni sistem koji je, kao takav, otporniji na mnogobrojne virusne infekcije koje „vrebaju“ pa, samim tim, i na virus tipa Covid – 19.

Drštvene mreže su nešto što je postalo deo svakodnevnog života dece i omladine. Pored svojih korisnih i dobrih strana (pojednostavljenje svakodnevnih rutinskih životnih aktivnosti, pozitivan uticaj na psihički razvoj korisnika istih itd.), one sa sobom nose i niz negativnih efekata, ako se koriste prekomerno. Ti negativni efekti se, zbog “brzine” doba u kojem živimo, posebno odražavaju na najmlađu populaciju, kako kod nas, tako i širom sveta. Tu “na scenu stupaju” roditelji, koji snose glavnu odgovornost za svoju decu, uopšte, pa i kada je “zloupotreba” društvenih mreža u pitanju. Kako bismo prenuli roditelje dece osnovnoškolskog i srednjoškolskog uzrasta da obrate pažnju i adekvatno reaguju na ovaj “narastajući” problem, u daljem delu teksta, ćemo im navesti neke od najlošijih uticaja koje “četovanje” može imati na njihovu decu. SUGESTIJA ZA RODITELJE: NADALJE NAVEDENE ŠTETNOSTI DRUŠTVENIH MREŽA PO VAŠE DETE, SPORT, KAO TAKAV, SIGURNO NE POSEDUJE. NAPROTIV. RODITELJI, U VAŠIM RUKAMA JE SUDBINA VAŠE DECE!

Usamljenost

U mnogim istraživanjima pronađeno je da se deca i mladi koji mnogo vremena provode na društvenim mrežama osećaju usamljenije od onih koji provode manje vremena. Povezujući se sa svetom društvenih mreža gubimo povezanost sa realnim svetom. Komunikaciju na internetu je daleko lakše uspostaviti od komunikacije u stvarnom svetu pa mnogi izbegavaju stvarnost i osećaju se usamljeno svaki put kada nisu na društvenim mrežama.

Pad intelektualne sposobnosti

Sve ono što deca i mladi rade na društvenim mrežama – gledaju fotografije drugih, komentarišu, objavljuju statuse, lajkuju i slično teško da se na bilo koji način može svrstati u intelektualne aktivnosti koje na bilo koji način oplemenjuju. One im konstanto okupiraju misli, ali nemaju nikakvu korist od njih bar kada su u pitanju intelektualne sposobnosti. Nije potrebna velika inteligencija da bi se koristile društvene mreže i na kraju krajeva da se bude uspešan na njima. Broj pratilaca, lajkova i komentara nisu merodavni za to da li je neko uspešan, zabavan i snalažljiv u stvarnom svetu. Uprkos tome, deca i mladi menjaju stvarni život društvenim mrežama i zanemaruju aktivnosti kao što su čitanje knjiga i informativnih tekstova ili bavljenje sportom. Upravo je to jedan od razloga propadanja intelektualnih sposobnosti budućih generacija.

Ovaj projekat sufinansiran je sredstvima ministarstva Kulture i informisanja republike Srbije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.