POSTAĆU VIDLJIV – MIKICA I MIHAILO PETRONIJEVIĆ
PREVENCIJA I ZAŠTITA OD DISKRIMINACIJE OSOBA SA INVALIDITETOM
(26.12.2023) – Naš glumac Mikica Petronijević nije toliko medijski eksponiran. Njegova monodrama “Tezga kao život”, ili “Sve ja na prodaju” pravi je pozorišni hit. Medjutim, Mikica u svom životu ima nešto mnogo vrednije od “dasaka koje život znače”. Kćerka Milica je njegova glumačka naslednica, ali mi ćemo sada pažnju usmeriti na njegovog sina Mihaila, koji je osoba sa autizmom.
Veza izmedju Mikica i Mihaila je više od odnosa oca i sina. Mikica se hrabro upustio u životnu borbu, želeći da svom sinu obezbedi što bolji i sadržajniji život. Negde u vreme korone, kada smo svi bili zatvoreni, ta situacija najmanje je pogodovala osobama sa autizmom, jer one ne razumeju da ne mogu da izadju van zidova u kojima borave, a šetnja i boravak na otvorenom njima je i najčešća terapija. Vodjen tom činjenicom, Mikica je odlučio da sa Mihailom ode na svoju dedovinu, u selo Venčane kod Arandjelovca, jer drugog rešenja nije imao. Iako je imanje bilo ruinirano, tu su našli svoj mir, a Mikica se rodila ideja da na tom mestu, na svojoj dedovini, napravi radni centar za osobe sa autizmom. Medjutim, da bi se ta želja realizovala, trebalo je prvo kuća, okućnica i imanje da se dovedu u red, a u tome je imao veliku pomoć svojih rodjaka, prijatelja, kolega…
Onda se došlo do toga kako nazvati udruženje, a da taj naziv odjekne u janvosti, da zaintrigira ljude. Šta se najbolje primeti, da nije toliko agresivno, više iritantno, šta smo svi, kao deca, želeli da vidimo…takmičili se ko će prvi da ih ugleda…SVICI U MRAKU najbolje obasjavaju tamu, oni razbijaju najgušći mrak.
I “Svici u mraku” je naziv udruženja koje okuplja osobe sa smetnjama u razvoju, pogotovo one sa spektrom autizma. “Svici” su već prve godine postojanja organizovali letnji kamp u Venčanima na koji su svi dobrodošli, i to besplatno. Na otvaranju je priredjen, kako se to kaže, prigodan kulturno umetnički program, gostovali su eminentni umetnici, sve je bilo na vrhunskom nivou. Iz dana u dan, iz nedelje u nedelju, Udruženje je raslo, a deca sa autizmom dobila su svoj kutak. Trebalo je kasnije napraviti nešto novo, poduhvat koji će odjeknuti u javnosti, nešto što će osobe sa autizmom učiniti vidljivijim, a potencijalne donatore motivisati da pomognu. Ko koliko može i ima, samo da je iz srca…
U rano proleće 2023-će Mikica Petronijević odlučio se na svoj prvi veliki hodočasni poduhvat. Pešačio je od Venčana do Ostroga, gde počivaju mošti Svetog Vasilija. Put je bio dug 600 kilometara, obilazio je Mikica srpske svetinje, kako u Srbiji, tako i u Crnoj Gori, upoznavao mnoge nove ljude koji su mu davali bezrezervnu podršku. Poseban utisak na njega su ostavili pripadnici drugih veroispovesti koji su ga prihvatili kao rodjenog, dokazavši da se Ljudi razlikuju samo u tom početnom slovu, da li je malo ili veliko…
Na kraju je uspeo da stigne do manastira Svetog Vasilija Ostroškog i da se pomoli za svu decu sa smetanja u razvoju, osobe sa autizmom…
Vodjen tim iskustvom dobio je Mikica još jednu ideju, da sličan poduhvat ponovi u jesen 2023-će, ali sada će ići od Venčana do Hilandara. Trebalo je da prodje kroz 3 zemlje i da prepešači više od 800 kilometara…Ali, kada se nešto želi i kada se zna motiv i krajnji cilj, onda ništa nije teško. Na put je krenuo na Krstovdan, 27-og septembra, a na Hilandar stigao na Svetog Luku, 31. oktobra. Za to vreme posetio je na desetine svetinja u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Grčkoj, svuda prenoseći svoju misionarsku poruku da deca sa smetnja u razvoju treba i moraju da budu vidljivija.
– Prolazio sam kroz prelepa, ali pusta srpska sela, kroz predele koji ostavljaju bez daha. Nadam se da će ovaj moj poduhvat naići na dobar odjek, jer tako malo nam je potrebno da budemo ljudi. Deca sa autizmom su naša deca, ne treba od njih da okrećemo glavu, tim pre što ih je, nažalsot, sve više. Poseban utisak na mene ostavili su ljudi u Severnoj Makedoniji koji su me prihvatili kao najrodjenijeg, pogotovo pripadnici vatrogasno-spasilačke službe u čijim sam prostorijima i prenoćio. Svi oni dali su mi neopdhodu energiju da izdržim do kraja, u dahu je rekoa Mikica Petronijević, a zatim nastavio:
– Poseban doživljaj bio je u Grčkoj, kada sam stigao do Soluna, morao sam da posetim Zejtinlik, gde na večnoj straži stoje na hiljade srpskih junaka. Ti grobovi su naša svetlost, naš putokaz da, pre svega kao ljudi, ne skrenemo sa pravog puta i da tu ljubav naših predaka pretvorimo u kvalitet suživota, ne gledajući da li neko može da hoda, da li neko ne vidi, ili ne čuje, da li neko ima problema sa smetanjama u razvoju.
“Svici u mraku” i dalje sijaju u Venčanima svojim prepoznatiljivim sjajem i u mrklom mraku nam daju putokaz. Ako ste u prilici, svratite i budite deo ove priče, bar na jedan dan. Posle toga vaš život će, sigurni smo, biti bogatiji za još jedno prelepo iskustvo.
Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija.
Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
FOTO – PRIVATNA ARHIVA